Када је реч о деведесетим годинама, неко време Нино Решић био је неприкосновен, али у једном тренутку његова каријера кренула је силазном путањом. Како се Недељко Бајић Баја наметнуо као могући Нинов наследник године 1997. у опширном чланку анализирао је новинар листа "Сабор", Зоран Петковић.

Из данашње перспективе, када је њихов значај неупитан, и када њихове песме већ деценијама живе у народу, интересантно је читати о асовима народне музике, као што су Баја, Нино, Јашар Ахмедовски, Иван Кукољ Куки, Милош Бојанић, Срећко Шушић и о томе који су, у неким прохујалим временима, пред крај прошлог века, били њихови адути у освајању популарности... Какве су прилике владале на естради тог времена, детаљно описује текст који преносимо у целости:

"Естрада је врло чудна област, непредвидива, одређена неписаним законима која се, с времена на врме, крше. Зато је можда толико и привлачна. Наравно, има и својих изузетака. Једно од основних правила је да у одређеном временском периоду доминира један певач. Постаје најпопуларнији, најтиражнији, најслушанији. На место најбољег се не стиже случајно. За тако висок домет потребно је имати талента, праве сараднике, одговарајуће песме, одлично организовану пропагандну машинерију... После тога, следи пад, презасићење публике, траже се нова лица. То треба гледати као неминовност и ко то схвати остаје стабилна личност, цењен и уважаван певач, упркос томе што више није нај, нај.

Фото: Архива ТВ Новости

 

Смена генерација се управо одиграва на фолк сцени и са посебном пажњом се прати даља естрадна каријера донедавно првог мушког певача Николе Решића Нина. Последњи неуспеси су га избацили из првог плана и сада се траже његови наследници.

Много сарадника - мало пријатеља

Владавина Нина трајала је три године. Део естрадне бранше сматрала је да је то довољно, а други тврди да је сам знатно допринео да га неке колеге претекну. Чини нам се да су ови други у праву. Појавио се у тренутку када је имао мало правих конкурената, за разлику, рецимо, од времена када је Мирослав Илић био неприкосновен. Када је Нино избио у први план права конкуренција му је био само Џеј Рамадановски. Популарни Дорћолац је публику освојио шармом, искреношћу, правим репертоаром. Певао је лепе баладе врло искрено причао о својој не баш ружичастој прошлости. Народу се то допало. Врло вешто је градио каријеру и једини кикс који је направио био је прихватање улоге водитеља на телевизији "Пинк". Ипак, опште је мишљење да је извукао максимум од своје каријере, али да и даље може имати високо место у свету естраде под условом да пази на свој репертоар.

Место у врху нашли су и Јашар Ахмедовски и Милош Бојанић. Јашар је у последње две-три године снимао хит песме, али се задовољавао само добрим "тезгама". Остало га није занимало, па никада није постао први певач. А Милош Бојанић је снимајући песме у модернијим аранжманима једини из средње генерације успевао да буде међу најактуелнијим певачима. У оваквој конкуренцији Нину није било тешко да буде први. Али, он је направио низ грешака.

Фото: Архива ТВ Новости

 

Његов највећи проблем били су сарадници. Није успео да око себе окупи пријатеље. Сарадници су му били људи који су, чини се, превише гледали колико могу да ушићаре на конту његове тренутне популарности. Док се оптерећивао ванмузичким стварима, убеђен да ће му знатно нашкодити у каријери, рецимо, промена имена, што се показало неоправданим, плоче су му биле све слабије. Искључиви композитор на његовим плочама био је кум Перица Здравковић. После одличне плоче "Збогом мала", коју је осим Перице радило још неколико аутора, Нино је на следећој, "Шта ћу мала с тобом" снимио песме у турбо-фолк маниру, у том тренутку врло актуелном, али му се са плоче слушала једина нумера "Заћутале све гитаре". И са следећом плочом "Твоје очи" тандем Нино-Перица је промашио. Албум "Твоје очи" означио је почетак краја једне волк звезде, да би последња плоча "Журка" подстављала његов тотални крах. Са ње се није издвојила ниједна композиција, а Нино је морао да откаже и солистичку турнеју. Тако се на крају испоставило да му је у последње две године једина слушана песма била "Дивља девојка" коју је отпевао у дуету са Драганом Мирковић.

Менаџери су посебна прича. Са њима баш није имао среће. Сарађивао је са великим бројем њих и ама баш ниједан није размишљао о његовој каријери. Једини им је циљ био да што више зараде на њему. Неки су му чак заказивали тезге по сумњивим кафанама и ресторанима, затим, по сеоским домовима културе, у време када је требало строго да пази где пева како би сачувао примат најпопуларнијег. Сада је са њима прекинуо сваку сарадњу, али већ је касно. Сумњамо да му неко сада и може помоћи.

Фото: В. Данилов

 

У међувремену појавило се неколико нових лица која претендују на његово место. Пре свих Недељко Бајић Баја. Млади певач је обележио минулу годину са једном врло слушаном плочом. Иако је за већи део публике он до недавно био непознато име, није нимало случајно доспео на високу позицију. Претходно је имао две снимљене, али и баш запажене плоче, и много тезги широм наше земље и Европе.

- Са милион и по немачких марака стигао сам пре три-четири године у Београд чврсто решен да постанем велика звезда. За помоћ сам се обратио у то време најбољим нашим ауторима и аранжерима, али ништа није вредело - каже Баја. - Тада сам схватио да морам да сачекам својих пет минута. И сачекао сам их прошлог лета. Срео сам Новицу Урошевића и са њим снимио плочу "Усијање" коју су многи прогласили плочом године. Надам се да је ово почетак мојих великих успеха. Шансу нећу лако прокоцкати.

Фото: В. Данилов

 

А шансе и могућности су му велике.

Баја је млад, леп, а и гласовни квалитети су му задовољавајући за новокомпоновану музику. Уз то: велики је провесионалац. Један је од, у последње време, ретких који је своју плочу на прави начин изрекламирао. Обишао је велики број локалних радио и телевизијских станица, стигао на свако место и сам знатно допринео да му песме: "Наследник", "Боја очију", "Завичај", "Бежи даље" постану хитови.

Недавно смо срели Нина и питали како реагује на наглу популарност Баје, а он је прокоментарисао:

- Момак ми је симпатичан. Мислим да ми још није конкуренција, а и ако још већ јесте, онда ми је драго. Већ неколико година немам са ким да се надмећем. Све ми је постало монотоно.

Конкурената никад више

Осим Баје Нино је добио још неколико конкурената. И на Жељка Шашића треба најозбиљније рачунати. Лепушкасти момак има све предиспозиције да достигне врх. Одличан је певач, има широк репертоар, а и изглед му је један од адута у освајању, посебно женског дела публике. Међутим, његов највећи проблем је репертоар на плочама. Једна плоча му је забавњачка, друга народњачка, тако да стално долази у ситуацију да разочара један део своје публике. Стиче се утисак да још није пронашао себе у музичком смислу. Слична констатација се може извући и када је у питању његов имиџ. На једној плочи има изразито дугачку косу, већ на следећој је врло кратко подшишан. Те нагле промене му само доносе штету. Ипак, још није касно да исправи грешке и заузме место у самом врху које му објективно припада.

Фото: В. Данилов

 

У музичком свету много се цене и гласовни квалитети Ивана Кукоља Кукија. Али, он никако да се докаже. Иако је снимио неколико плоча и то са реномираним ауторима још нема песму по којој га публика препознаје. То је велики пех, мада је простор на естрадном небу за њега одавно пронађен. Пошто гласом подсећа на Шерифа Коњевића и још неке певаче који су распадом Југославије остали са друге стране Дрине, Куки би за њих могао да буде одлична замена. За њега су посебан проблем и контакти са медијима што је за успешну каријеру врло битно. Једном приликом је на телевизији требало да спомене три аутора са којима је сарађивао на плочи, уз прилично муке сетио се само двојице. У последње време бије га глас да је прилично неодговоран и непрофесионалан. Ипак, уз праве песме, рецимо Новице Урошевића, и озбиљнији однос према послу којим се бави, могао би далеко да догура.

И Миле Игњатовић из Краљева спада у нове наде. У деведесет шестој је снимио прву плочу и са хит песмом "На путу за лудило" скренуо пажњу на себе. За његов успех најзаслужнији је Љубиша Ковачевић. Он му је припремио песме и обезбедио најактуелније аранжере како би плоча била што боља. Уз свесрдну помоћ Ковачевића Миле је и медијски прилично добро испратио плочу. Иначе, био је то изазов за Љубишу Ковачевића, који је морао да се ослободи епитета - композитор Јелене Броћић. Многи су му после прекида сарадње са овом певачицом предвиђали крај композиторске каријере, али се он одржао највише захваљујући успеху са Милетом Игњатовићем. Обојица пуни елена и жеље за доказивањем, настављају сарадњу. Обавеза је велика. Миле је уз Бају био најпријатније изненађење фолк сцене у прошлој години.

Фото: Архив ТВ Новости

 

Жељко Самарџић је нешто друго

Још један момак има, тврде музички стручњаци, изузетне гласовне потенцијале. Реч је о Радиши Трајковићу Ђанију. И он је уз помоћ Мише Мијатовића дебитовао прошле године. Али, ништа није урадио на промоцији плоче. И у ова тешка времена пронашао је спонзора што се сматра великим успехом. Кад га је један крагујевачки бизнисмен случајно чуо у једном ресторану одмах је у њега уложио новац склапајући уговор о дугорочној сарадњи, али је млад певач убрзо изиграо поверење па је човек дигао руке од свега. Појавио се Ђани и на неколико фестивала народне музике, али је остао без награда, упркос томе што је међу новим надама деловао као стари ас. Чланови стручног жирија су се мрштили кад би почео да дистонира. Своје гласовне квалитета једноставно не зна да користи. Делује као необрађен грумен злата. Зато је он још далеко од звезданих висина.

Неиказани таленат је и Јован Михаљица. Права сензација је била његова победа на "Шумадијском сабору" пре неколико година у конкуренцији највећих фолк звезда. Али на томе се све завршило. Михаљица је, додуше, снимио две плоче, али са њима није ништа урадио. Његов највећи проблем је што није медијска атракција и што превише имитира Шабана Шаулића. Сада се јасно види да шеф "Јужног ветра" није погрешио када се својевремено одлучио са ким ће почети сарадњу, са њим или са Срећком Шушићем. Определио се за Шушића који је данас популарнији од Михаљице. Осетио је стари естрадни вук да, ипак, Михаљица нема предуслове за велику звезду. Време је показало, није се преварио. Ипак, Михаљица још није рекао последњу реч и његов рад би требало ослушкивати.

Фото: Н. Фифић

 

У нове наде могао би се убројити и Дуле Урошевић, ближи рођак Николе Урођевића Геџе, који добро пева, али за сада ништа није направио у каријери, мада је снимио две плоче. Колеге га углавном знају по песми "Пролеће загрлило Београд", а публика га готово није ни регистровала. Штета, момак има квалитета за озбиљну каријеру.


И на крају, морамо рећи да је од нових имена најпопуларнији Жељко Самарџић. Али упркос наглој популарности, он се никако не може сврстати у категорију нових лица јер пева и снима више од двадесет година. Он својим гласом и начином интерпретације подсећа и на Оливера Драгојевића, Кемала Монтена и на покојног Тому Здравковића. А пошто од њих нико више не делује на овом простору створени су сви услови за његову пуну афирмацију. С друге стране, он пева забавну музику, и сам то често потенцира, па никако није конкуренција Нину."

* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive "Novosti", a ovaj članak je izašao u "Saboru", 20. januara 1997. *

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".