Kada je reč o devedesetim godinama, neko vreme Nino Rešić bio je neprikosnoven, ali u jednom trenutku njegova karijera krenula je silaznom putanjom. Kako se Nedeljko Bajić Baja nametnuo kao mogući Ninov naslednik godine 1997. u opširnom članku analizirao je novinar lista "Sabor", Zoran Petković.

Iz današnje perspektive, kada je njihov značaj neupitan, i kada njihove pesme već decenijama žive u narodu, interesantno je čitati o asovima narodne muzike, kao što su Baja, Nino, Jašar Ahmedovski, Ivan Kukolj Kuki, Miloš Bojanić, Srećko Šušić i o tome koji su, u nekim prohujalim vremenima, pred kraj prošlog veka, bili njihovi aduti u osvajanju popularnosti... Kakve su prilike vladale na estradi tog vremena, detaljno opisuje tekst koji prenosimo u celosti:

"Estrada je vrlo čudna oblast, nepredvidiva, određena nepisanim zakonima koja se, s vremena na vrme, krše. Zato je možda toliko i privlačna. Naravno, ima i svojih izuzetaka. Jedno od osnovnih pravila je da u određenom vremenskom periodu dominira jedan pevač. Postaje najpopularniji, najtiražniji, najslušaniji. Na mesto najboljeg se ne stiže slučajno. Za tako visok domet potrebno je imati talenta, prave saradnike, odgovarajuće pesme, odlično organizovanu propagandnu mašineriju... Posle toga, sledi pad, prezasićenje publike, traže se nova lica. To treba gledati kao neminovnost i ko to shvati ostaje stabilna ličnost, cenjen i uvažavan pevač, uprkos tome što više nije naj, naj.

Foto: Arhiva TV Novosti

 

Smena generacija se upravo odigrava na folk sceni i sa posebnom pažnjom se prati dalja estradna karijera donedavno prvog muškog pevača Nikole Rešića Nina. Poslednji neuspesi su ga izbacili iz prvog plana i sada se traže njegovi naslednici.

Mnogo saradnika - malo prijatelja

Vladavina Nina trajala je tri godine. Deo estradne branše smatrala je da je to dovoljno, a drugi tvrdi da je sam znatno doprineo da ga neke kolege preteknu. Čini nam se da su ovi drugi u pravu. Pojavio se u trenutku kada je imao malo pravih konkurenata, za razliku, recimo, od vremena kada je Miroslav Ilić bio neprikosnoven. Kada je Nino izbio u prvi plan prava konkurencija mu je bio samo DŽej Ramadanovski. Popularni Dorćolac je publiku osvojio šarmom, iskrenošću, pravim repertoarom. Pevao je lepe balade vrlo iskreno pričao o svojoj ne baš ružičastoj prošlosti. Narodu se to dopalo. Vrlo vešto je gradio karijeru i jedini kiks koji je napravio bio je prihvatanje uloge voditelja na televiziji "Pink". Ipak, opšte je mišljenje da je izvukao maksimum od svoje karijere, ali da i dalje može imati visoko mesto u svetu estrade pod uslovom da pazi na svoj repertoar.

Mesto u vrhu našli su i Jašar Ahmedovski i Miloš Bojanić. Jašar je u poslednje dve-tri godine snimao hit pesme, ali se zadovoljavao samo dobrim "tezgama". Ostalo ga nije zanimalo, pa nikada nije postao prvi pevač. A Miloš Bojanić je snimajući pesme u modernijim aranžmanima jedini iz srednje generacije uspevao da bude među najaktuelnijim pevačima. U ovakvoj konkurenciji Ninu nije bilo teško da bude prvi. Ali, on je napravio niz grešaka.

Foto: Arhiva TV Novosti

 

NJegov najveći problem bili su saradnici. Nije uspeo da oko sebe okupi prijatelje. Saradnici su mu bili ljudi koji su, čini se, previše gledali koliko mogu da ušićare na kontu njegove trenutne popularnosti. Dok se opterećivao vanmuzičkim stvarima, ubeđen da će mu znatno naškoditi u karijeri, recimo, promena imena, što se pokazalo neopravdanim, ploče su mu bile sve slabije. Isključivi kompozitor na njegovim pločama bio je kum Perica Zdravković. Posle odlične ploče "Zbogom mala", koju je osim Perice radilo još nekoliko autora, Nino je na sledećoj, "Šta ću mala s tobom" snimio pesme u turbo-folk maniru, u tom trenutku vrlo aktuelnom, ali mu se sa ploče slušala jedina numera "Zaćutale sve gitare". I sa sledećom pločom "Tvoje oči" tandem Nino-Perica je promašio. Album "Tvoje oči" označio je početak kraja jedne volk zvezde, da bi poslednja ploča "Žurka" podstavljala njegov totalni krah. Sa nje se nije izdvojila nijedna kompozicija, a Nino je morao da otkaže i solističku turneju. Tako se na kraju ispostavilo da mu je u poslednje dve godine jedina slušana pesma bila "Divlja devojka" koju je otpevao u duetu sa Draganom Mirković.

Menadžeri su posebna priča. Sa njima baš nije imao sreće. Sarađivao je sa velikim brojem njih i ama baš nijedan nije razmišljao o njegovoj karijeri. Jedini im je cilj bio da što više zarade na njemu. Neki su mu čak zakazivali tezge po sumnjivim kafanama i restoranima, zatim, po seoskim domovima kulture, u vreme kada je trebalo strogo da pazi gde peva kako bi sačuvao primat najpopularnijeg. Sada je sa njima prekinuo svaku saradnju, ali već je kasno. Sumnjamo da mu neko sada i može pomoći.

Foto: V. Danilov

 

U međuvremenu pojavilo se nekoliko novih lica koja pretenduju na njegovo mesto. Pre svih Nedeljko Bajić Baja. Mladi pevač je obeležio minulu godinu sa jednom vrlo slušanom pločom. Iako je za veći deo publike on do nedavno bio nepoznato ime, nije nimalo slučajno dospeo na visoku poziciju. Prethodno je imao dve snimljene, ali i baš zapažene ploče, i mnogo tezgi širom naše zemlje i Evrope.

- Sa milion i po nemačkih maraka stigao sam pre tri-četiri godine u Beograd čvrsto rešen da postanem velika zvezda. Za pomoć sam se obratio u to vreme najboljim našim autorima i aranžerima, ali ništa nije vredelo - kaže Baja. - Tada sam shvatio da moram da sačekam svojih pet minuta. I sačekao sam ih prošlog leta. Sreo sam Novicu Uroševića i sa njim snimio ploču "Usijanje" koju su mnogi proglasili pločom godine. Nadam se da je ovo početak mojih velikih uspeha. Šansu neću lako prokockati.

Foto: V. Danilov

 

A šanse i mogućnosti su mu velike.

Baja je mlad, lep, a i glasovni kvaliteti su mu zadovoljavajući za novokomponovanu muziku. Uz to: veliki je provesionalac. Jedan je od, u poslednje vreme, retkih koji je svoju ploču na pravi način izreklamirao. Obišao je veliki broj lokalnih radio i televizijskih stanica, stigao na svako mesto i sam znatno doprineo da mu pesme: "Naslednik", "Boja očiju", "Zavičaj", "Beži dalje" postanu hitovi.

Nedavno smo sreli Nina i pitali kako reaguje na naglu popularnost Baje, a on je prokomentarisao:

- Momak mi je simpatičan. Mislim da mi još nije konkurencija, a i ako još već jeste, onda mi je drago. Već nekoliko godina nemam sa kim da se nadmećem. Sve mi je postalo monotono.

Konkurenata nikad više

Osim Baje Nino je dobio još nekoliko konkurenata. I na Željka Šašića treba najozbiljnije računati. Lepuškasti momak ima sve predispozicije da dostigne vrh. Odličan je pevač, ima širok repertoar, a i izgled mu je jedan od aduta u osvajanju, posebno ženskog dela publike. Međutim, njegov najveći problem je repertoar na pločama. Jedna ploča mu je zabavnjačka, druga narodnjačka, tako da stalno dolazi u situaciju da razočara jedan deo svoje publike. Stiče se utisak da još nije pronašao sebe u muzičkom smislu. Slična konstatacija se može izvući i kada je u pitanju njegov imidž. Na jednoj ploči ima izrazito dugačku kosu, već na sledećoj je vrlo kratko podšišan. Te nagle promene mu samo donose štetu. Ipak, još nije kasno da ispravi greške i zauzme mesto u samom vrhu koje mu objektivno pripada.

Foto: V. Danilov

 

U muzičkom svetu mnogo se cene i glasovni kvaliteti Ivana Kukolja Kukija. Ali, on nikako da se dokaže. Iako je snimio nekoliko ploča i to sa renomiranim autorima još nema pesmu po kojoj ga publika prepoznaje. To je veliki peh, mada je prostor na estradnom nebu za njega odavno pronađen. Pošto glasom podseća na Šerifa Konjevića i još neke pevače koji su raspadom Jugoslavije ostali sa druge strane Drine, Kuki bi za njih mogao da bude odlična zamena. Za njega su poseban problem i kontakti sa medijima što je za uspešnu karijeru vrlo bitno. Jednom prilikom je na televiziji trebalo da spomene tri autora sa kojima je sarađivao na ploči, uz prilično muke setio se samo dvojice. U poslednje vreme bije ga glas da je prilično neodgovoran i neprofesionalan. Ipak, uz prave pesme, recimo Novice Uroševića, i ozbiljniji odnos prema poslu kojim se bavi, mogao bi daleko da dogura.

I Mile Ignjatović iz Kraljeva spada u nove nade. U devedeset šestoj je snimio prvu ploču i sa hit pesmom "Na putu za ludilo" skrenuo pažnju na sebe. Za njegov uspeh najzaslužniji je LJubiša Kovačević. On mu je pripremio pesme i obezbedio najaktuelnije aranžere kako bi ploča bila što bolja. Uz svesrdnu pomoć Kovačevića Mile je i medijski prilično dobro ispratio ploču. Inače, bio je to izazov za LJubišu Kovačevića, koji je morao da se oslobodi epiteta - kompozitor Jelene Broćić. Mnogi su mu posle prekida saradnje sa ovom pevačicom predviđali kraj kompozitorske karijere, ali se on održao najviše zahvaljujući uspehu sa Miletom Ignjatovićem. Obojica puni elena i želje za dokazivanjem, nastavljaju saradnju. Obaveza je velika. Mile je uz Baju bio najprijatnije iznenađenje folk scene u prošloj godini.

Foto: Arhiv TV Novosti

 

Željko Samardžić je nešto drugo

Još jedan momak ima, tvrde muzički stručnjaci, izuzetne glasovne potencijale. Reč je o Radiši Trajkoviću Đaniju. I on je uz pomoć Miše Mijatovića debitovao prošle godine. Ali, ništa nije uradio na promociji ploče. I u ova teška vremena pronašao je sponzora što se smatra velikim uspehom. Kad ga je jedan kragujevački biznismen slučajno čuo u jednom restoranu odmah je u njega uložio novac sklapajući ugovor o dugoročnoj saradnji, ali je mlad pevač ubrzo izigrao poverenje pa je čovek digao ruke od svega. Pojavio se Đani i na nekoliko festivala narodne muzike, ali je ostao bez nagrada, uprkos tome što je među novim nadama delovao kao stari as. Članovi stručnog žirija su se mrštili kad bi počeo da distonira. Svoje glasovne kvaliteta jednostavno ne zna da koristi. Deluje kao neobrađen grumen zlata. Zato je on još daleko od zvezdanih visina.

Neikazani talenat je i Jovan Mihaljica. Prava senzacija je bila njegova pobeda na "Šumadijskom saboru" pre nekoliko godina u konkurenciji najvećih folk zvezda. Ali na tome se sve završilo. Mihaljica je, doduše, snimio dve ploče, ali sa njima nije ništa uradio. NJegov najveći problem je što nije medijska atrakcija i što previše imitira Šabana Šaulića. Sada se jasno vidi da šef "Južnog vetra" nije pogrešio kada se svojevremeno odlučio sa kim će početi saradnju, sa njim ili sa Srećkom Šušićem. Opredelio se za Šušića koji je danas popularniji od Mihaljice. Osetio je stari estradni vuk da, ipak, Mihaljica nema preduslove za veliku zvezdu. Vreme je pokazalo, nije se prevario. Ipak, Mihaljica još nije rekao poslednju reč i njegov rad bi trebalo osluškivati.

Foto: N. Fifić

 

U nove nade mogao bi se ubrojiti i Dule Urošević, bliži rođak Nikole Urođevića Gedže, koji dobro peva, ali za sada ništa nije napravio u karijeri, mada je snimio dve ploče. Kolege ga uglavnom znaju po pesmi "Proleće zagrlilo Beograd", a publika ga gotovo nije ni registrovala. Šteta, momak ima kvaliteta za ozbiljnu karijeru.


I na kraju, moramo reći da je od novih imena najpopularniji Željko Samardžić. Ali uprkos nagloj popularnosti, on se nikako ne može svrstati u kategoriju novih lica jer peva i snima više od dvadeset godina. On svojim glasom i načinom interpretacije podseća i na Olivera Dragojevića, Kemala Montena i na pokojnog Tomu Zdravkovića. A pošto od njih niko više ne deluje na ovom prostoru stvoreni su svi uslovi za njegovu punu afirmaciju. S druge strane, on peva zabavnu muziku, i sam to često potencira, pa nikako nije konkurencija Ninu."

* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive "Novosti", a ovaj članak je izašao u "Saboru", 20. januara 1997. *

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".