Једна од најпознатијих песама које је оставио иза себе, свакако јесте песма "Певам дању, певам ноћу" која је настала из љубави према ћерци Вука Караџића Стефановића Мини.
Песма је написана у једним даху, на Бадњи дан, 1849. године.Балканска звезда Здравко Чолић је ову песму уткао у вечност још једном век и по касније.
Мина је после настанка ове песме записала:
- На тај дан, Вук је гостио своје званице, а и пријатеље, а један од тијех донио је мени на дар књижицу – споменицу. Ја заредих да ми сваки од гостију што у њу упише, па дођох и на Бранка. Док се окренух, већ је написао: "Певам дању, певам ноћу, певам селе што год ‘оћу, а и што ‘оћу то и могу, само једно још не могу, да запевам гласовито, гласовито, силовито, да те дигнем са земљице, да те метнем међ’ звездице..."
Она је ову песму окарактерисала као "мирисни цветак", док је за Бранка рекла да је "ђеније".
Ако је судити према речима из Мининог књижевног и ликовног портрета, види се да су постојале симпатије између Бранка и ње. То се види и из Бранкове преписке са Данчићем. Међутим, судбина није дала да се студент који је сиромашан ожени ћерком Вука Караџића.
Млади песник је у својој двадесет и петој години песму посветио лепој двадесетједногодишњој Мини. Као сиромашни студент на безнадежном лечењу од туберкулозе у Бечу, имао је још толико снаге и песничког полета да Мину “издигне” међу звезде у песми која почиње стихом "Певам дању, певам ноћу".
Бранко је преминуо од туберкулозе 1853. године у 29. години. После пет година, лепа Мина се удала у Саборној цркви у Београду за Алексу Вукомановића, оснивача катедре за српски језик, историју и књижевност на београдском Лицеју, и братанца кнегиње Љубице.
Мина је добила сина Јакова, али брак није био срећан. У рату је 1876. године изгубила сина.
Минином смрћу 1894. угашена је лоза Вука Караџића.
Певам дању, певам ноћу
Певам дању, певам ноћу,
Певам селе, што год хоћу;
И што хоћу, то и могу,
Само једно још не могу:
Да запевам гласовито,
Гласовито, силовито,
Да те дигнем са земљице,
Да те метнем међ’ звездице.
Кад си звезда, селе моја,
Да си међу звездицама,
Међу својим, селе моја,
Милим сестрицама.
(Лепоте Србије)