Фронтменка групе Октобар 1984 Тања Јовићевић има изузетно потресну животну причу.
Једном приликом испричала је како је остала без игде икога, а након учешћа у ријалитију "Задруга" постала је и бескућница. Она је тада била смештена у једном пансиону на Ибарској магистрали, који јој плаћала продукција "Задруге", односно њен пријатељ Жељко Митровић.
Тања је после дуже времена присуствовала на једном престоничком догађају. У разговору за "Светски радио" апеловала је на своје колеге рокере да се и ње понекад сете и да је не избегавају када су концерти у питању.
- Ја нисам само оставила траг у рокенролу. Радим и дан-данас ко рудар и поносна сам на то. Кад ме се сете.
Фото: И. Маринковић
Може ли се данас живети од рокенрола?
- Како ко. Тешки тренуци још трају, али ту сам.
Како су ваше колеге рокери гледали на ваш боравак у ријалитију?
- Ма немам појма. Свашта су причали, али мене то уопште не интересује. Мени је само жао што су многи рокери заузели бусије по фестивалима и по свим свиркама. Ја не могу да се попнем на бину већ 10 година од својих такозваних пријатеља из прошлости. Нек су живи и здрави, али би требало мало да обрате пажњу на жену која је заслужила своју публику. Дај, зовите и мене негде. Сиђите мало са бине. Вапим за људима и они за мном.
Били сте ученица "Задруге". Многи су коментарисали да сте се одлично снашли. Да ли вам је учешће у ријалитију помогло да придобијете неке нове фанове?
- Не. Што се тиче "Задруге", наравно да сам била одлична. Тако живим и овај живот. Отишла сам у ријалити јер нисам имала куд. Заиста сам захвална Жељку Митровићу што ме је склонио, онда кад заиста нисам имала ни посла, ничег. Њему дугујем живот. И многим другим људима, али њему пре свега. Ријалити није моја судбина, али јесте врста искуства с психолошке тачке гледишта. Волим да посматрам реакције људи на различите ситуације, али не као воајер.
Да ли бисте се поново опробали у таквом формату?
- Шта ја знам, можда.
Фото: Игор Маринковић/Јутјуб принтскрин/Zadruga official
С ким сте од бивших цимера из ријалитија остали у контакту?
- Не дружим се ни са ким генерално и то ми је жао. С Микијем Ђуричићем сам тамо могла да причам о музици и филмовима. Помогао ми је много у вези с неким другим стварима. Шта год ко мислио о њему, он је мени тамо био као брат.
Многи не знају да сте познавали лично и Тому Здравковића. Волите ли да слушате још нешто осим рокенрола?
- Нисам жанровски фашиста. Волим стару добру изворну музику коју су слушали моји родитељи. Та стара музика педесетих и шездесетих. Као врло млада, била сам на концерту Томе Здравковића. Тамо сам доживела нешто што се речима не може описати. Он није ни народњак, он је Тома. Ја сам увек публика, никад на бини.
(Светски радио)
БОНУС ВИДЕО:
