Frontmenka grupe Oktobar 1984 Tanja Jovićević ima izuzetno potresnu životnu priču.
Jednom prilikom ispričala je kako je ostala bez igde ikoga, a nakon učešća u rijalitiju "Zadruga" postala je i beskućnica. Ona je tada bila smeštena u jednom pansionu na Ibarskoj magistrali, koji joj plaćala produkcija "Zadruge", odnosno njen prijatelj Željko Mitrović.
Tanja je posle duže vremena prisustvovala na jednom prestoničkom događaju. U razgovoru za "Svetski radio" apelovala je na svoje kolege rokere da se i nje ponekad sete i da je ne izbegavaju kada su koncerti u pitanju.
- Ja nisam samo ostavila trag u rokenrolu. Radim i dan-danas ko rudar i ponosna sam na to. Kad me se sete.
Foto: I. Marinković
Može li se danas živeti od rokenrola?
- Kako ko. Teški trenuci još traju, ali tu sam.
Kako su vaše kolege rokeri gledali na vaš boravak u rijalitiju?
- Ma nemam pojma. Svašta su pričali, ali mene to uopšte ne interesuje. Meni je samo žao što su mnogi rokeri zauzeli busije po festivalima i po svim svirkama. Ja ne mogu da se popnem na binu već 10 godina od svojih takozvanih prijatelja iz prošlosti. Nek su živi i zdravi, ali bi trebalo malo da obrate pažnju na ženu koja je zaslužila svoju publiku. Daj, zovite i mene negde. Siđite malo sa bine. Vapim za ljudima i oni za mnom.
Bili ste učenica "Zadruge". Mnogi su komentarisali da ste se odlično snašli. Da li vam je učešće u rijalitiju pomoglo da pridobijete neke nove fanove?
- Ne. Što se tiče "Zadruge", naravno da sam bila odlična. Tako živim i ovaj život. Otišla sam u rijaliti jer nisam imala kud. Zaista sam zahvalna Željku Mitroviću što me je sklonio, onda kad zaista nisam imala ni posla, ničeg. NJemu dugujem život. I mnogim drugim ljudima, ali njemu pre svega. Rijaliti nije moja sudbina, ali jeste vrsta iskustva s psihološke tačke gledišta. Volim da posmatram reakcije ljudi na različite situacije, ali ne kao voajer.
Da li biste se ponovo oprobali u takvom formatu?
- Šta ja znam, možda.
Foto: Igor Marinković/Jutjub printskrin/Zadruga official
S kim ste od bivših cimera iz rijalitija ostali u kontaktu?
- Ne družim se ni sa kim generalno i to mi je žao. S Mikijem Đuričićem sam tamo mogla da pričam o muzici i filmovima. Pomogao mi je mnogo u vezi s nekim drugim stvarima. Šta god ko mislio o njemu, on je meni tamo bio kao brat.
Mnogi ne znaju da ste poznavali lično i Tomu Zdravkovića. Volite li da slušate još nešto osim rokenrola?
- Nisam žanrovski fašista. Volim staru dobru izvornu muziku koju su slušali moji roditelji. Ta stara muzika pedesetih i šezdesetih. Kao vrlo mlada, bila sam na koncertu Tome Zdravkovića. Tamo sam doživela nešto što se rečima ne može opisati. On nije ni narodnjak, on je Toma. Ja sam uvek publika, nikad na bini.
(Svetski radio)
BONUS VIDEO:
