Ова рођена Београђанка и супруга рукометног репрезентативца Србије, Петра Ненадића, рекордер је по броју наступа и одиграних утакмица на првенствима Европе. Одиграла је 43 меча на 7 шампионата. Играла је на позицији примача сервисам а са репрезентацијом Србије освојила је чак 11 медаља, од тога две златне, четири сребрне и пет бронзаних: сребро на Олимпијским играма 2016. у Рио де Жанеиру, бронзу на Светском првенству 2006, злато (2011), сребро (2007) и бронзу (2015) на Европским првенствима, сребро у Светском купу 2015, две бронзе у Светском Гран прију (2011. и 2013), злато у Европској лиги 2010, бронзу на Европским играма 2015. и сребро на Универзијади 2009.
Интересантно, иако је била играчица која је постигла највећи број поена на првенству Европе 2007. године, није проглашена за најбољу поентерку. Званично образложење је да нису узимани у обзир поени из првог круга такмичења.
Ипак, Јелена није превише жалила због тога и већ је 2010. године проглашена за МВП и најбољег примача сервиса Европске лиге.
На Европском првенству које се наредне године одржавало у Италији и Србији са нашом репрезентацијом освојила је златну медаљу. Она је тада као капитен предводила веома талентовану генерација одбојкашица које су постигле фантастичне резултате.
Златну медаљу око врата тада су понеле Ана Лазаревић, Јована Бракочевић, Сања Малагурски, Наташа Крсмановић, Тијана Малешевић, Брижитка Молнар, Ана Антонијевић, Јована Весовић, Маја Огњеновић, Јелена Николић, Нађа Нинковић, Милена Рашић, Сузана Ћебић и Силвија Поповић.
Тачно 14 дана после мушке сениорске репрезентације Србије, која је титулу првака Европе освојила у Бечу, женска сениорска репрезентација је Србији донела још једну титулу, па је први пут после 1991. и две титуле Совјетског савеза, једна земља освојила титуле првака Европе у женској и мушкој конкуренцији.
Са турским Вакифбанком освојила је Светско клупско првенство и Лигу шампиона.
Јелена је била једна предводница новог таласа женске одбојке у Србији и може се рећи да је утрла пут овој генерацији играчица које су се попеле на светски трон и већ неколико година суверено владају светском одбојком, а као капитен репрезантације Србије и сама је подигла шампионски трофеј 2011. године, намењен победнику Европског првенства.
Иако више активно не игра одбојку, Јелена је и даље у овом спорту.
Од 2019. године је потпредседница Одбојкашког савеза Србије. На предлог Одбојкашког савеза Србије, изабрана је и за члана Спортске комисије Олимпијског комитета Србије.
У току своје богате одбојкашке каријере била је капитен наше сениорске репрезентације и играла је у најбољим одбојкашким лигама на свету, наступајући за клубове у Италији, Француској, Јапану, Турској и Азербејџану.