Гаврило Принцип, рођен 25. јула 1894. године, остао је упамћен као револуционар, велики борац за слободу и заузима значајно месту у историји српског народа. Гаврило је рођен као четврто од деветоро деце, од којих је преживело и одрасло само троје: Јово старији брат, потом Гаврило и најмлађи Никола. Мајчина жеља је била да сину да име по свом брату, међутим како се реч проте Билбије поштовала и важила за закон, уписан је под именом Гаврило. Потиче из велике српске породице која се бавила земљорадњом, а како би преживели, отац је радио и додатне послове.
Током основне школе показао се као добар ученик и старији брат Јово одлучио је да га пошаље на даље школовање у Сарајево. Кренули су на упис у аустроугарску војну школу, међутим уместо ње, уписан је у нижу трговачку школу 1907. године. По завршетку трећег разреда трговачке школе, Гаврило је решио да пређе у Гимназију. Требало је убедити брата Јову и положити допунске испите како би се уписао у четврти разред Гимназије. На крају, августа 1910. године Гаврило одлази у Тузлу где започиње гимназијске дане. Као личност иако ситан на први поглед, крупних очију и коврџаве косе, његов дух је био жив и није му дао мира, што је довело до сукоба са једним професором, те је крајем 1910. године напустио Тузлу и вратио се за Сарајево. Његова срећа што има могућност да при повратку у Сарајево упише чувену Сарајевску гимназију била је велика, а како и не би, с обзиром да су је похађали славни и угледни људи, попут Иве Андрића и других.
Фото: АП Пхото/ Архива Новости
По речима из његовог окружења, Гаврило је био човек немирног духа који не може да се смири, јер га стално нешто гони. Тако је одлучио да опет промени средину и упути се за Београд. Надахнут својом жељом кренуо је пешке према престоници српства. Према сопственим речима када је после десетак дана прешао границу између Босне и Србије, пољубио је српску земљу.
У Београду се кретао у кругу избеглица из Босне и његов живот је био тежак. Био је више гладан него сит, па је поред школе обављао и тешке физичке послове како би зарадио неку пару. Поред свега био је задовољан, јер се осећао слободним и могао је да виче без страха „доле Аустрија“. У Београду је завршио 5. и 6. разред Прве мушке гимназије са одличним успехом и ту је био крај Принциповог школовања. Покушао је 1912. године да одласком у Прокупље постане добровољац, односно комита. У то време четнички командант мајор Војислав Танкосић је одбио Гаврила рекавши му да је „физички слаб за напорну четничку службу“. То је Гаврила толико увредило да је одмах напустио Прокупље.
Почетком 20. века настала је ослободилачка организација „Млада Босна“. Њен циљ је био ослобађање Босне и Херцеговине и уједињење са Србијом. Била је конспиративна јер је једино тако могла да опстане, с обзиром да је аустроугарска служба имала велики број сарадника у Босни и била присутна свуда. Основач и идејни вођа „Младе Босне“ био је Владимир Гаћиновић, а чланове ове организације никада нико није бројао, па није могао дати одговор о масовности чланства. Младобосанци су били поред револуционарног опредељења прави интелектуални бисери, велики таленти за књижевност, поезију и науку. Један од њих је био и Гаврило Принцип који је ушао у њихове редове.
У историји човечанства пуно је пресудних тренутака за које можемо казати да су скренули човечанство на нови пут. Можда један од најпознатијих догађаја на нашим просторима био је атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, 28. јуна 1914. године од стране босанског омладинца, Гаврила Принципа.
Фото: Боро Субасић
На Видовдан, Франц Фердинанд долази у Сарајево да присуствује маневрима аустроугарске војске у источној Босни. Српско становништво града, његов долазак је виђео као провокацију, будући да се све одигравало на Видовдан. Према сазнањима историчара, план да се покуша атентат скован је истога дана када се сазнало за посету престолонаследника. По првобитном плану извршилаца атентата је било шест. Од тих шест, четири није урадило ништа приликом проласка царске колоне. При враћању колоне, Гаврило Принцип је успешно извршио задатак, и метак је испаљен у Сарајеву.
Током истраге у вези са атентатом, Аустроугарска је дошла до сазнања да је оружје с којим је убијен престолонаследник и његова супруга, из Србије. Аустроугарске власти искористиле су новонасталу ситуацију да Краљевини Србији пошаљу ултиматум од 10 тачака. Српске власти нису прихватиле једну тачку. Аустоугарска је то искористила и објавила рат Србији, који је убрзо прерастао у Први светски рат.
Фото: Ненад Живановић
Што се тиче мотива, сам Принцип је на суђењу након атентата рекао: “Ја сам југославенски националист који тежи за уједињењем свих Југославена, и није ме брига каква ће бити држава, само да буде слободна од Аустрије.”
Након атентата остатак свог живота Гаврило је провео у служењу казне затвора.
На суђењу је тврдио да му није жао што је убио Франца, већ му је било криво што је случајно погодио његову жену. Осуђен је на 20 година, а избегао је смртну казну јер је имао 21 годину, што га је чинило према тадашњем закону малолетником.
Из Сарајева пребачен је у војни затвор у Терезину (на пола пута између Прага и Дрездена) где је умро у тешким мукама. Због лоших затворских услова, тамновања и мучења, Принцип је веома ослабио. Оболео је од туберкулозе.
Гладан, усамљен, без светла и грејања, Гаврило је покушао да се обеси 1916. године, али није успио. Туберкулоза му је толико оштетила кости, да је у више наврата морао да моли затворске лекаре да му ампутирају руку. То су на крају и урадили.
Преминуо је 28. априла 1918. године и није дочекао да види стварање Југославије. По наредби из Беча, сахрањен је тајно, ноћу, на необележеном месту, са циљем да сећање на њега избледи и нестане. Захваљујући једном Чеху, остало је забележено његово гробно место и његово тело је касније премештено у Сарајево, у град који је ушао у историју.
БОНУС ВИДЕО:
