Да би кочење било безбедно, морате да процените раздаљину која вам је за то потребна. Нема претераног кочења, већ да се кочи мотором у комбинацији са благим притискањем педале ножне кочнице.
Кочи се постепено како би се избегла блокада точкова. Ако точкови блокирају, возило проклизава и губи се контрола. Тада треба отпустити кочницу, затим постепено закочити, а истовремено кочити мотором - прећи у мањи степен преноса, односно пребацити мењач у нижу брзину.
Како возити низбрдо, а како узбрдо
На низбрдици никако не треба јурити, већ кочити лагано, нежним спушатањем и подизањем стопала с кочнице. За разлику од вожње узбрдо, низбрдо се увек вози у нижем степену преноса него по сувом времену.
Узбрдо се иде благим гасом
- И кад се дода одређена количина гаса, то је врло мала количина гаса, иде се континуирано узбрдо. Што више додајемо гас, већа је могућност да ће аутомобил проклизати. Са друге стране, ако нема гаса, аутомобил ће стати, тако да се количина гаса на узбрдици даје по осећају", објашњава Јасмина Бончић, инструкторка вожње.
Зашто је важно кретати из друге брзине
Да би се спречило проклизавање, треба кренути лагано и постепено убрзавати. Ако точкови проклизају, или се ауто заглави у снегу, треба кренути из друге брзине јер се тако смањује сила која делује на точкове и повећава погонска снага.
Како прилагодити брзину по леду
Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја наводи да не постоји стручњак на свету који ће вам рећи која је прилагођена брзина за лед, односно којом брзином би требало да се наиђе на лед да би се возило одржало под контролом.
Додаје и да нико од возача не може да предвиди где ће се појавити лед, те да путари не смеју да дозволе изненадну појаву леда.
- Кад бисте ви имали натпис - пазите овде је лед и да тај натпис буде уочљив са 100 метара, ја бих онда могао да схватим да евентуално постоји одговорност возача. Али када возач просто то не зна и нема разлога да чека онда одговорност возача може постојати, али свакако је то одговорност управљача пута - наводи Окановић.
Како се извући из дубоког снега
На питање шта ако се заглавимо у снегу и како се извући из њега, Јасмина Бончић наводи да је најбоље решење позвати шлеп-службу јер већим манервисањем аутомобил све дубље и дубље тоне.
- Прво треба очистити снег који је затрпао наше возило, затим се угреје аутомобил и онда полако имамо то лагано покретање возила. Не смемо брзо да пустимо квачило, не смемо нагло да додајемо гас јер што га више додајемо све се више укопавамо. Уколико дође до заглављивања, оно што бих ја препоручила јер је тако најбезбедније је да позовете шлеп-службу која се бави тим послом да извуче аутомобил јер већим манервисањем све дубље и дубље тоне аутомобил - објашњава Бончићева.
Неопходни зимски пнеуматици
Истиче да је јако битно да на почетку сезоне сви возачи ставе зимске пнеуматике.
- То је на првом месту, то је број један у свему да бисмо себе заштитили од удеса, проклизавања... - закључила је Бончић.
"Лед није дозвољен на улицама"
Упитан колико су чешће несреће у зимском периоду, када има снега на путевима, или када се формира ледена плоча, Дамир Окановић наводи да су чешће саобаћајне незгоде са материјалном штетом када нема повређених, али да се дешавају и тешке саобраћајне незгоде.
- Морам да подсетим управљаче пута, односно путаре да је њихова основна дужност да одржавају путеве на начин да се на њима може безбедно одвијати саобраћај. Дакле, генерално лед није дозвољен на путевима. Клизав коловоз је непрописно стање пута. У већим градовима чињеница је да се акценат ставља на улице тзв. првог приоритета, међутим, снег не пада већ дуже време, али не видимо, бар што се тиче града Београда, да је сада пажња посвећена улицама другог, а посебно трећег приоритета - наводи Окановић.
Најчешћи узроци саобраћајних незгода
На питање шта су најчешћи узроци саобраћајних незгода и где возачи најчешће греше, Окановић наводи да су то погрешне одлуке и погрешни ставови возача.
- Пре свега људи размишљају да неће то њима да се деси, причам о лошим ситуацијама у саобраћају. Прво треба да схватимо да то може да се догоди свакоме и да нико није аутоматски изолован од те могућности. Са друге стране, кобна грешка јесте да људи не везују појас. Дакле, ово су сада ситуације кад је много већа шанса да неко проклиза на вашу страну, да дође до судара, иако ви нисте криви. Међутим, упркос томе, људи и даље одбијају да вежу појас, поготово на задњим седиштима - наводи Окановић.
"Убице са задњег седишта"
Нажалост, додаје он, тек 22 процента људи на задњем седишту се везује, а у ту статистику улазе и деца.
- Ако се прича о одраслима, тај проценат је занемарљив. Морамо да схватимо да, уколико нисмо везани на задњем седишту, не само да угрожавамо себе, већ угрожавамо и оног испред нас. У случају судара наше тело буквално постаје пројектил, то су огромне силе и ви не можете да се контролишете и да се држите рукама, нити ишта зависи од вас. Дешава се да они са задњег седишта убију оне испред себе и због тога се ти људи зову - убице са задњег седишта - поручио је Окановић.
(РТС)
БОНУС ВИДЕО:
