Главни човек на челу велике, ружичасте телевизије "Пинк", Жељко Митровић остао је без великог пријатеља и подршке.
Преминуо је Роберт Немчек, човек који је Митровићу помогао да оснује телевизију. Власник "Пинка", није могао да нађе речи како да опише тугу због овог губитка и да се захвали Роберту за све што је учинио за њега.
- Умро је Роберт Немечек, човек који је заједно са мном и са још неколико људи створио оно сто данас зовемо Пинк Медиа Гроуп. Драги мој Роберте, управо сам се вратио из Лондона и то оног Лондона, у који си ме први пут, пре тачно тридесет година још као клинца, одвео баш ти. Ти си и тада разумео и веровао да смо сви ми одувек мртви само се по неком чудном реду сахрањујемо. Та истина суровија и од самог живота, и комедија коју зовемо живот су одувек били само огледало бесконачног и бруталног бесмисла чију суштину је много лакше игнорисати него је разумети. А правили смо се да не разумемо и игнорисали је како би лакше одживели ово парченце онога што зовемо време или овај малецни комадић ове сумануте епохе. Као што знаш, драги мој Роберте највећи број људи умире два пута, први пут кад престану да дишу, а други пут кад буду заборављени, али понеки од нас свакако не могу и неће бити заборављени јер обележити роцк’н’ролл и телевизијску уметност је вајарство епохе која није ништа друго него подсетник да су људи и пре нас знали да увек, али увек и без изузетка, последња завеса мора пасти, и ту се разапиње једро тог бесмисла које нас води даље и даље! А то што зовемо даље је свакако окончање бесмисла, али ко зна, можда и коначни смисао или бар његов почетак! Буди ми вечно спокојан и пронађи свој мир! П.С. Нађи нам тамо и неки добар Индијски ресторан, јер се пре или касније свакако видимо тамо! Твој пријатељ Жељко Митровић - написао је власник Пинка.
Роберт Немечек је преминуо у 75. години живота. Он је оставио дубок траг у југословенској уметности, посебно на пољу рок музике. Немечек, који је био оснивач и вођа групе Поп Машина, сматрао је да је његова љубав према уметности наслеђена од предака, који су такође били веома талентовани.
Љубав према музици Немечек је наследио још од деде:
- Мој прадеда је дошао из Чешке да свира у краљевском оркестру на двору Краља Милана, пошто у Србији тако нешто није постојало. Он је био млад и важио је за чудо од детета, витруоз на виолини за класичну музику. Мој деда Јосип је имао троје деце и такође је био концертмајстор. Мој отац Јан је ишао његовим путем и рано је отишао у иностранство где је направио каријеру, мој стриц Лудвиг је завршио музичку академију, али се определио за џез трубу, мада џез није био оно што се сада подразумева под џезом, више велики ревијски оркестри, а тетка Лудмила је цео живот била у Београдским Мадригалистима и обишла цео свет. Деда је један од оснивача Музичке академије и један од првих предавача, а основао је и Београдску филхармонију и свирао у београдској Опери - изјавио је једном приликом Роберт.
БОНУС ВИДЕО:
