Glavni čovek na čelu velike, ružičaste televizije "Pink", Željko Mitrović ostao je bez velikog prijatelja i podrške.
Preminuo je Robert Nemček, čovek koji je Mitroviću pomogao da osnuje televiziju. Vlasnik "Pinka", nije mogao da nađe reči kako da opiše tugu zbog ovog gubitka i da se zahvali Robertu za sve što je učinio za njega.
- Umro je Robert Nemeček, čovek koji je zajedno sa mnom i sa još nekoliko ljudi stvorio ono sto danas zovemo Pink Media Group. Dragi moj Roberte, upravo sam se vratio iz Londona i to onog Londona, u koji si me prvi put, pre tačno trideset godina još kao klinca, odveo baš ti. Ti si i tada razumeo i verovao da smo svi mi oduvek mrtvi samo se po nekom čudnom redu sahranjujemo. Ta istina surovija i od samog života, i komedija koju zovemo život su oduvek bili samo ogledalo beskonačnog i brutalnog besmisla čiju suštinu je mnogo lakše ignorisati nego je razumeti. A pravili smo se da ne razumemo i ignorisali je kako bi lakše odživeli ovo parčence onoga što zovemo vreme ili ovaj malecni komadić ove sumanute epohe. Kao što znaš, dragi moj Roberte najveći broj ljudi umire dva puta, prvi put kad prestanu da dišu, a drugi put kad budu zaboravljeni, ali poneki od nas svakako ne mogu i neće biti zaboravljeni jer obeležiti rock’n’roll i televizijsku umetnost je vajarstvo epohe koja nije ništa drugo nego podsetnik da su ljudi i pre nas znali da uvek, ali uvek i bez izuzetka, poslednja zavesa mora pasti, i tu se razapinje jedro tog besmisla koje nas vodi dalje i dalje! A to što zovemo dalje je svakako okončanje besmisla, ali ko zna, možda i konačni smisao ili bar njegov početak! Budi mi večno spokojan i pronađi svoj mir! P.S. Nađi nam tamo i neki dobar Indijski restoran, jer se pre ili kasnije svakako vidimo tamo! Tvoj prijatelj Željko Mitrović - napisao je vlasnik Pinka.
Robert Nemeček je preminuo u 75. godini života. On je ostavio dubok trag u jugoslovenskoj umetnosti, posebno na polju rok muzike. Nemeček, koji je bio osnivač i vođa grupe Pop Mašina, smatrao je da je njegova ljubav prema umetnosti nasleđena od predaka, koji su takođe bili veoma talentovani.
LJubav prema muzici Nemeček je nasledio još od dede:
- Moj pradeda je došao iz Češke da svira u kraljevskom orkestru na dvoru Kralja Milana, pošto u Srbiji tako nešto nije postojalo. On je bio mlad i važio je za čudo od deteta, vitruoz na violini za klasičnu muziku. Moj deda Josip je imao troje dece i takođe je bio koncertmajstor. Moj otac Jan je išao njegovim putem i rano je otišao u inostranstvo gde je napravio karijeru, moj stric Ludvig je završio muzičku akademiju, ali se opredelio za džez trubu, mada džez nije bio ono što se sada podrazumeva pod džezom, više veliki revijski orkestri, a tetka Ludmila je ceo život bila u Beogradskim Madrigalistima i obišla ceo svet. Deda je jedan od osnivača Muzičke akademije i jedan od prvih predavača, a osnovao je i Beogradsku filharmoniju i svirao u beogradskoj Operi - izjavio je jednom prilikom Robert.