У владарским и аристократским породицама подразумевало се, како у прошлости тако и данас, да свака принцеза својом удајом обезбеди мир, пријатељство или савез са другом страном. Иако је у таквим случајевима најчашће бивало да будући супружници буду приближних година, историја бележи и случајеве потпуно нескладних (формалних) бракова склапаних зарад постизања одређеног интереса. 

Стога, романтична маштања о удаји за лепог и осећајног владара, заобишли су Симониду која није ни стигла да размиља о свом будућем изабранику када су је родитељи удали за српског краља Милутина.   

Знамење по рођењу

Симонидини родитељи, византијски цар Андроник II и његова супруга Ирина од Монферата имали су троје мушке деце али после њиховог рођења, царица је доживела неколико побачаја. Након дуго времена царица је поново затруднела, но на царском двору владао је страх и бојазан да ли ће успети да изнесе дете на свет. По савету неких монаха, одлучили су да примене стари византијски обичај.

У току трудноће палило се по 12 идентичних свећа пред иконама 12 апостола. У тренутку рођења, по свећи која последња догори, давано је име детету. Пошто се најдуже одржала свећа пред иконом Светог Петра, чије је првобитно (световно) име било Симон, будућа византијска принцеза понела је уникатно име Симонида, име којим се никад раније нико није звао.  

Искушења цара Андроника II

Византијско царство у доба Андроника II налазило се под сталним притиском многобројних непријатеља. Европским провинцијама царства, пре свега Македонији, стално је претио српски краљ Стефан Урош II Милутин који је у току првих година своје владавине освојио значајне просторе у Македонији. Растрзаност византијске војске на другим фронтовима није допуштало Андронику да се активније позабави заштитом византијских територија у Македонији. Тек 1297. направио је офанзиву, али без успеха. Био је принуђен да однос са Милутином реши дипломатским путем. Цареви саветници предложили су му да веже српског краља за себе тако што ће склопити "брак из итнереса".

Преговори са српским двором били су дуги и неизвесни, и византијске дипломате морале су путовати чак пет пута како би склопили договор са Милутином. Цар је првобитно планирао да Милутину понуди руку своје сестре Евдокије, али је она то оштро одбила и напустила царски двор. Стога је једина опција остала мала Симонида.

Фото: Архива Новости

Милутинова победа над Татарима

 

Из историјских извора знамо да је на немањићком двору постојало јако противљење браку са византијском принцезом. Српско племство прижељивало је наставак рата против царства зарад нових освајања и стицања плена. Краљ Милутин имао је и опцију да се ожени удовицом бугарског цара и тиме оствари интеграцију српских и бугарских земаља, али је он то одбио.  

Милутинов пети брак

После свих дипломатских преокрета, царски пар је решио, тешка срца, да зарад мира ипак жртвује ћерку јединицу. Међутим, ту се суочио са тешким противљењем црквених кругова који су оспоравали овај брак, не толико због разлике у годинама колико због околности да се Милутин већ налазио у четвртом браку. Поред тога и друга супруга, угарска принцеза Јелисавета још је била у животу, тако да је по црквеном праву српски краљ важио за бигамисту. У тренутку преговора имао је 47 година, а Симонида свега пет!  

Фото: Архива Новости

краљица Симонида

Цар је покушао да придобије подршку цркве за брак, али византијски патријарх је одбио да да благослов и венча овај пар. Ипак, византијски цар свестан опасности од потенцијалног рата са српском краљевином остао је доследан. Царска свадбена свита стигла је у Солун и тамо је свечано одржано венчање које је обавио охридски архиепископ Макарије. 

Претходно је неповерљиви Милутин организовао размену талаца и предају његове дотадашње супруге Ане Византинцима на средини Вардара. Након тога, српски краљ и његови племићи су били угошћени у Солуну где су обе стране размениле скупоцене дарове. Византијски цар је Милутину званично препустио територије које је краљ дотада освојио као мираз за његову ћерку. Тиме је на идеолошком плану величина и част Византије и њеног цара сачувана, а у стварности вардарска Македонија и северна Албанија су заувек изгубљене. У априлу 1299. године малена Симонида је отпутовала у Србију са својим времешним супругом.

Живот краљице у српској земљи

По склапању брака (девојчица је тада имала шест година), краљ Милутин заокренуо је спољнополитички курс своје краљевине и тако постао зет и савезник византијског двора. За то време, Симонида је боравила на српском двору у Неродимљу и имала круг људи који су бринули о њој. По свему судећи то је био чисто формални брак, а супружници нису спавали заједно. Милутин је поштовао Симониду и трудио се да јој обезбеди какав-такав угођај на двору. Византијски дипломата Теодор Метохит и сам је био изненађен раскоши српског двора у односу на време пре Симонидиног доласка. У време владавине Милутиновог оца Уроша, двор је био мрачан и скроман, а од тренутка Симонидиног боравка, почео је да добија контуре правог средњевековног двора.

Монахиња на двору


Симонидина велика жеља да обуче монашку ризу, испунила се одмах након Милутинове смрти, 29. октобра 1321. године. Постала је монахиња у манастиру Светог Андреје у Царигарду, где је сву своју љубав посветила Богу. У монашкој ризи живела је на византијском двору. О Симонидином брачном животу са Милутином није сачувано много докумената, тек неколико записа. Према споразуму, којим је српско-византијска граница повучена линијом Охрид-Штип-Велес, Симонида је требало да буде васпитана на српском двору све док не буде била довољно зрела да преузме брачне обавезе.

Фото: Архива Новости

Манастир Бањска - првобитно место починка краља Милутина

У Средњем веку, младе племкиње су постајале пунолетне обично са 12 година и тада су најчешће удаване. По Пахимеровим речима, приликом првог сусрета Милутин је, супротно обичајима, сишао са коња и Симониду дочекао "пре као господарицу, него као супругу". Тај детаљ открива колико је Милутин, искусни политичар и прекаљени ратник, придавао овом браку. То је био први, а показаће се и једини брак, који је један српски владар склопио са ћерком византијског цара.

Краљ Милутин и Симонида
 

"Прича се да је због прекинутог детињства и несрећне ране удаје остала нероткиња и да је заувек омрзла мушки род. Парадоксалано, једини мушкарац кога је до смрти искрено волела, био је њен отац који ју је продао за мир", пише Исидора Бјелица у књизи о српским краљицама.

О Симонидиним познијим данима зна се мало. Познато је да је наручила посмртну песму за оца и да је на наговор маћехе Марије Палеолог, против заљубљеног цара Душана, роварила код његове љубави, удовице Евдокије. Последњи пут, како записује историчар Ласкер, Симонида се помиње 1336. године као једна од присутних на великом збору државних и црквених достојанственика, који су судили завереницима против владе.

Фото: Архива Новости

Манастир Бањска - првобитно место починка краља Милутина

Верује се да је умрла после 1345. године. Њена необична судбина била је инспирација многим уметницима, а лепота опевана у песмама и приказана на многим фрескама и сликама. Фреска у манастиру Грачаница, на којој је лик српске краљице, надалеко је позната и спада у највредније.

Била је инспирација Милану Ракићу за песму "Симонида" и Милутину Бојићу за драму "Краљева јесен". Астероид "1675 Симонида", који је открио астроном Милорад Б. Протић, носи име по најмлађој српској краљици са двора Немањића.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".