NAŠA NAJMLAĐA KRALJICA: Udata sa 6, ime kao NIJEDNA pre nje

U vladarskim i aristokratskimporodicama podrazumevalo se, kako u prošlosti tako i danas, dasvaka princeza svojom udajom obezbedi mir, prijateljstvo ili savezsa drugom stranom. Iako jeu takvim slučajevima najčašće bivaloda budući supružnici budu približnih godina, istorija beleži i slučajeve potpuno neskladnih (formalnih) brakova sklapanih zarad postizanja određenoginteresa.Stoga, romantična maštanja o udaji za lepog i osećajnog vladara, zaobišli su Simonidu koja nije ni stigla da razmilja o svom budućem izabraniku kada su je roditelji udali za srpskog kralja Milutina.Znamenje porođenjuSimonidini roditelji, vizantijski car Andronik II i njegova supruga Irina od Monferata imali su troje muške dece ali posle njihovog rođenja, carica je doživela nekoliko pobačaja. Nakon dugo vremena carica je ponovo zatrudnela, no na carskom dvoru vladao je strah i bojazan da li će uspeti da iznese dete na svet. Po savetu nekih monaha, odlučili su da primene stari vizantijski običaj.U toku trudnoće palilo sepo 12 identičnih sveća pred ikonama 12 apostola. U trenutku rođenja, po sveći koja poslednja dogori, davano je ime detetu. Pošto se najduže održala sveća pred ikonom Svetog Petra, čije je prvobitno (svetovno) ime bilo Simon, buduća vizantijska princeza ponela je unikatno ime Simonida, ime kojim se nikad ranije niko nije zvao.Iskušenja cara Andronika IIVizantijsko carstvo udobaAndronika II nalazilo sepod stalnim pritiskom mnogobrojnih neprijatelja. Evropskim provincijama carstva, pre svega Makedoniji, stalno je pretio srpski kralj Stefan Uroš II Milutin koji je u toku prvih godina svoje vladavine osvojio značajne prostore u Makedoniji. Rastrzanost vizantijske vojske na drugim frontovima nije dopuštalo Androniku da se aktivnije pozabavi zaštitom vizantijskih teritorija u Makedoniji. Tek 1297. napravio je ofanzivu, ali bez uspeha. Bio je prinuđen da odnos sa Milutinom reši diplomatskim putem. Carevi savetnici predložili su mu da veže srpskog kralja za sebe tako što će sklopiti &quot;brak iz itneresa&quot;.Pregovori sa srpskim dvorom bili su dugi i neizvesni, i vizantijske diplomate morale suputovati čak pet puta kako bi sklopili dogovor sa Milutinom. Car je prvobitno planirao da Milutinu ponudi ruku svoje sestre Evdokije, ali je ona to oštro odbila i napustila carski dvor. Stoga je jedina opcija ostala mala Simonida.Foto: Arhiva NovostiMilutinova pobeda nad TatarimaIz istorijskih izvora znamo da je na nemanjićkom dvorupostojalo jako protivljenje braku sa vizantijskom princezom. Srpsko plemstvo priželjivalo je nastavak rata protiv carstva zarad novih osvajanja i sticanja plena. Kralj Milutin imao je i opciju da se oženi udovicom bugarskog cara i time ostvari integraciju srpskih i bugarskih zemalja, ali je on to odbio.Milutinov peti brakPosle svih diplomatskih preokreta, carski par je rešio, teška srca,da zarad mira ipak žrtvujećerku jedinicu. Međutim, tu se suočio sa teškim protivljenjem crkvenih krugova koji su osporavali ovaj brak, ne toliko zbog razlike u godinama koliko zbog okolnosti da se Milutin već nalazio u četvrtom braku.Pored toga i druga supruga, ugarska princeza Jelisaveta još je bila u životu, tako da je po crkvenom pravu srpski kralj važio za bigamistu. U trenutku pregovora imao je 47 godina, a Simonida svega pet! Foto: Arhiva Novostikraljica SimonidaCar je pokušao da pridobije podršku crkve za brak, ali vizantijski patrijarh je odbio da da blagoslov i venča ovaj par. Ipak, vizantijski car svestan opasnosti od potencijalnog rata sa srpskom kraljevinom ostao je dosledan. Carska svadbena svita stigla je u Solun i tamo je svečano održano venčanje koje je obavio ohridski arhiepiskop Makarije.Prethodno je nepoverljivi Milutin organizovao razmenu talaca i predaju njegove dotadašnje supruge Ane Vizantincima na sredini Vardara. Nakon toga, srpski kralj i njegovi plemići su bili ugošćeni u Solunu gde su obe strane razmenile skupocene darove. Vizantijski car je Milutinu zvanično prepustio teritorije koje je kralj dotada osvojio kao miraz za njegovu ćerku. Time je na ideološkom planu veličina i čast Vizantije i njenog cara sačuvana, a u stvarnosti vardarska Makedonija i severna Albanija su zauvek izgubljene. U aprilu 1299. godine malena Simonida je otputovala u Srbiju sa svojim vremešnim suprugom.Život kraljiceu srpskoj zemljiPo sklapanju braka (devojčica je tada imala šest godina), kralj Milutin zaokrenuo je spoljnopolitički kurs svoje kraljevine i tako postao zet i saveznik vizantijskog dvora. Za to vreme, Simonida je boravila na srpskom dvoru u Nerodimlju i imala krug ljudi koji su brinuli o njoj. Po svemu sudeći to je bio čisto formalni brak, a supružnici nisu spavali zajedno. Milutin je poštovao Simonidu i trudio se da joj obezbedi kakav-takav ugođaj na dvoru. Vizantijski diplomata Teodor Metohit i sam je bio iznenađen raskoši srpskog dvora u odnosu na vreme pre Simonidinog dolaska. U vreme vladavine Milutinovog oca Uroša, dvor je bio mračan i skroman, a od trenutka Simonidinog boravka, počeo je da dobija konture pravog srednjevekovnog dvora.Monahinja na dvoruSimonidina velika želja da obuče monašku rizu, ispunila se odmah nakonMilutinovesmrti, 29. oktobra 1321. godine. Postala je monahinja u manastiru Svetog Andreje u Carigardu, gde je svu svoju ljubav posvetila Bogu. U monaškoj rizi živela je na vizantijskom dvoru. O Simonidinom bračnom životu saMilutinomnije sačuvano mnogo dokumenata, tek nekoliko zapisa. Prema sporazumu, kojim je srpsko-vizantijska granica povučena linijom Ohrid-Štip-Veles, Simonida je trebalo da bude vaspitana na srpskom dvoru sve dok ne bude bila dovoljno zrela da preuzme bračne obaveze.Foto: Arhiva NovostiManastir Banjska - prvobitno mesto počinka kralja MilutinaU Srednjem veku, mlade plemkinje su postajale punoletne obično sa 12 godina i tada su najčešće udavane. Po Pahimerovim rečima, prilikom prvog susretaMilutinje, suprotno običajima, sišao sa konja i Simonidu dočekao &quot;pre kao gospodaricu, nego kao suprugu&quot;. Taj detalj otkriva koliko jeMilutin, iskusni političar i prekaljeni ratnik, pridavao ovom braku. To je bio prvi, a pokazaće se i jedini brak, koji je jedan srpski vladar sklopio sa ćerkom vizantijskog cara.Kralj Milutin i Simonida&quot;Priča se da je zbog prekinutog detinjstva i nesrećne rane udaje ostala nerotkinja i da je zauvek omrzla muški rod. Paradoksalano, jedini muškarac koga je do smrti iskreno volela, bio je njen otac koji ju je prodao za mir&quot;, piše Isidora Bjelica u knjizi o srpskim kraljicama.O Simonidinim poznijim danima zna se malo. Poznato je da je naručila posmrtnu pesmu za oca i da je na nagovor maćehe Marije Paleolog, protiv zaljubljenogcara Dušana, rovarila kod njegove ljubavi, udovice Evdokije. Poslednji put, kako zapisuje istoričar Lasker, Simonida se pominje 1336. godine kao jedna od prisutnih na velikom zboru državnih i crkvenih dostojanstvenika, koji su sudili zaverenicima protiv vlade.Foto: Arhiva NovostiManastir Banjska - prvobitno mesto počinka kralja MilutinaVeruje se da je umrla posle 1345. godine. NJena neobična sudbina bila je inspiracija mnogim umetnicima, a lepota opevana u pesmama i prikazana na mnogim freskama i slikama. Freska u manastiru Gračanica, na kojoj je lik srpske kraljice, nadaleko je poznata i spada u najvrednije.Bila je inspiracija Milanu Rakiću za pesmu &quot;Simonida&quot; i Milutinu Bojiću za dramu &quot;Kraljeva jesen&quot;. Asteroid &quot;1675 Simonida&quot;, koji je otkrio astronom Milorad B. Protić, nosi ime po najmlađoj srpskoj kraljici sa dvoraNemanjića.Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo &quot;na ti&quot;.Nova dimenzija novosti, vaš &quot;Nportal.rs&quot;.

NAŠA NAJMLAĐA KRALJICA: Udata sa 6, ime kao NIJEDNA pre nje

Ваш коментар

Нема коментара