Тада је уведено је правило да изабрани лекар може да утврди спреченост за рад због болести најдуже до 30 дана (уместо досадашњих 60 дана), после чега мора да упути особу која је на боловању на лекарску комисију код Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО).
Овим је заправо враћен начин утврђивања боловања који је постојао до 2019. године, јер је заправо тада продужен период који може да води изабрани лекар са 30 на 60 дана. Сада је враћено правило да лекар може запосленог или предузетнилка да води на боловању само првих 30 дана, а ако сматра да спреченост за рад још увек траје, препоручује лекарској комисији РФЗО продужење боловања.
1. У којим случајевима боловања лекар и даље води првих 60 дана
Изузетно од правила описаног у првом поглављу текста, закон је оставио изабраном лекару у надлежност да боловање за првих 60 дана спречености за рад утврђује за: осигураника оболелог од малигне болести; осигураника привремено спреченог за рад због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће; осигураника са инвалидитетом; осигураника код кога је непосредно обављена хируршка интервенција, осим у случају када је та интервенција обављена у дневној болници.
Фото:Профимедиа
2. Повезивање боловања
У случају да је осигураник привремено спречен за рад због једне болести или повреде, а наредног дана (без прекида), односно најдуже у року од шест дана од последњег дана претходне спречености за рад, буде спречен за рад због исте или друге болести или повреде, дани спречености за рад повезују се у погледу основа, висине и исплатиоца накнаде зараде. Дакле све се сматра једним боловањем и ту није било измена.
У случају да је осигураник привремено спречен за рад због исте или две различите болести, односно повреде, са прекидом између спречености за рад који је дужи од шест дана, то се сматра одвојеним боловањем и нема повезивања, као и до сада.
3. Скраћени рокови за исплату боловања
Послодавац је дужан да поднесе захтев за остваривање накнаде зараде филијали најкасније у року од 15 дана од дана исплате зараде за месец на који се накнада односи. До сада је тај рок био 30 дана.
Усвојеним законским изменама новина је и та да филијала РФЗО најкасније у року од 21 дана од дана пријема комплетног захтева послодавц за исплату накнаде зараде са свим доказима потребним за исплату, врши обрачун накнаде зараде, који доставља послодавцу и преноси одговарајући износ средстава на посебан рачун послодавца. До сада је тај рок био 30 дана.
4. Новчана казна за РФЗО ако не поштује рокове
Новчане казне прописане су и за РФЗО, на сличан начин као и за послодавце, у случају непоштовања рокова за исплату боловања. Тако ће се новчаном казном од 300.000 до 1.000.000 динара казнити за прекршај Републички фонд за здравствено осигурање ако не утврди право на накнаду зараде, висину накнаде зараде или најкасније у року од 21 дана од дана пријема захтева за исплату накнаде зараде.
5. Права бораца и њихових породица
Усвојеном изменама, осигурано лице коме је утврђен и статус борца у складу са прописима којима се уређује заштита бораца, остварује право на здравствену заштиту као и право на накнаду трошкова превоза у вези са коришћењем здравствене заштите на терет средстава обавезног здравственог осигурања без обзира да ли је уплаћен доспели допринос.
(Инфостуд)
БОНУС ВИДЕО:
