Рођена је као Марија Поповић 1810. у Београду, а школовала се у Будиму. Необичан надимак добила је тако што би обележавала стихове свог супруга пунктима (знацима), па ју је Сима због тога назвао Пунктаторка.
Марија се дружила са Вуком Стефановићем Караџићем ком је помагала у прикупљању народних умотворина и песама.
Након супругове смрти наследила је његову пензију, али како с њом није могла да издржава себе и њиховог сина Драгутина, Марија је отворила приватну школу, а после тога је почела да ради у државној школи као старија учитељка.
Поред тога што је била учитељица, бавила се и адвокатуром, али то јој није доносило приходе јер је углавном заступала сиромашне људе не желећи да им наплаћује услуге. Њен пријатељ Јаков Игњатовић записао је да је Марија добро познавала законик и добила многе парнице, али јој је битније било да одбрани немоћног човека и избори се за правду, него да зарађује на туђој муци.
Марија Милутиновић преминула је 1875. године у Београду где је и сахрањена.