Током дугогодишњег истраживања понашања паса, теорије за њихово махање репом биле су различите: од исказивања среће или агресије до доместикације питомијих и социјалнијих предака данашњих паса, који су научили да препознају људске реакције и понашали се у складу с њима.
Рецимо, неке од хипотеза укључивале су то да пси машу удесно као одговор на позитивна искуства, као што је интеракција с власником, а улево када желе да се повуку или у потенцијално агресивним ситуацијама.
Научница Силвија Леонети са Института за психолингвистику Макс Планк изнела је другачију теорију, пише ББЦ.
- Нова хипотеза подразумева да су људи свесно или несвесно одабрали одређене претке паса који машу репом током процеса припитомљавања јер нас привлаче ритмички стимуланси - рекла је Леонети.
Докторка Холи Рут Гутериџ, истраживачица псећег понашања на Универзитету Линколн, рекла је да је махање репом друштвени сигнал који су пси прилагодили у интеракцији са људима јер је нама лајање иритантно, пише ББЦ.
- Ми смо веома визуелна врста и ценимо ритам, то је занимљива мисао коју би требало истражити, мада нисам сигурна да заиста толико реагујемо на то - додала је Гутериџ.