Након тога, преселила се из града у село Орловат, где се посветила производњи млека заједно са својом породицом. Иако ова учена жена неретко добија препоруку да се пресели у град и са породицом склони са села, она сматра да је направила прави избор.
- Ја нисам студирала само у Србији, већ и у Болоњи. Тамо сам завршила валоризацију типичних агро-прехрамбених производа. Своје знање сам применила у Србији, конкурисала сам у разним министарствима (пољопривреде, просвете). Људи су говорили да је грешка што школована жена одлази на село, а то говоре и данас, али ја не сматрам да је то тако - објаснила је Прохаска гостуући у јутарњем програму ТВ Прва.
- Ово је мој избор, мојој деци и мени ништа не фали, град је од нас 20 минута колима. Људи од Новог Београда до Дорћола путују сат и 20 минута, у шпицу, а мени је Зрењанин на 20 минута. Ја кажем људима да је то моја одлука, нисам искористила све капацитете, али оно што сам стекла образовањем то користим. Мој однос са људима је другачији и уважавам свакога па то очекујем и од других - наводи она и каже да је у разумевању других помогло њено образовање.
Фото: ТВ Прва принтскрин
- Однос и поштовање са људима ми се враћа. Мислим да је то кључ. Ово је "мушки посао", супруг ради више од мене на терену. Када узмем слободан дан мој супруг све преузме на себе. Моје обавезе су деца, вожња деце до школе и на тренинге као и све у вези са децом. На имању ми имамо 45 музних крава и још до 25 грла имамо јуница, младих до годину дана, стеоних - објашњава вредна жена.
- Устајем у пола пет. Од пет до седам сам напољу са стоком, у седам будим децу правим им доручак и возим их у школи, потом себи спремам доручак. Имам мало слободног времена, у тих пола сата позовем некога на кафу или ја одем код некога, после тога спремам ручак идем по децу у школу и онда опет креће посао напољу од два до шест. Након тога сам слободна - препричава Тања Прохаска.
Фото: ТВ Прва принтскрин
Држава помаже млечно говедарство путем субвенција, док Тања наводи да је ситуација, иако се ситуација поправила, и даље тешка, као и да субвенције значе у великој мери како би се покрили трошкови ветеринара и неге животиња.
Каже и да би децу подржала да јој кажу, да желе да живе на селу. - Ја бих децу подржала да се одлуче на исто. Сточарство не бих препоручила, јер је јако тежак и захтеван посао, моја деца су свесна жртве родитеља и мислим да бих им препоручила неку другу грану пољопривреде као што је ратарство, органска пољопривреда - закључује Прохаска.
БОНУС ВИДЕО:
