Први избор за мис Југославије одржан је 1926. и тада се чуло за Италину Лиду, односно Иду Кравању из Диваче код Трста. Ида је победила на избору за мис Љубљане, а затим постала и мис Словеније.
Њен живот је био попут неког добро изрежираног филма, пун успона и падова. Зарад каријере одрекла се топлог дома, два пута је мењала име, а пропустила је и велике животне шансе. Умрла је као Тамара Ђорђевић, 1979. у Будви.
Упркос одбијању мајке, за Итину лепоту се чуло до далеке Немачке и стигла јој је понуда за пробно снимање. Како није било говора да је породица пусти да оде у Берлин, Ита је преломила и 1927. године побегла од куће.
Фото: Принтскрин Јујутб/RADIOSANTOS (REM)
У Берлину је почела њена глумачка каријера. Потписала је трогодишњи уговор са продуцентском кућом "Остермајер" и они су од ње направили праву звезду. Учили су је да глуми, плеше, вози, јаше, плива… Скоро годину и по дана појављивала се у мањим улогама стичући искуство и спремајући се за озбиљније роле.
Фанови су је обожавали, а критичари хвалили њену "словенску лепоту" и дар за глуму. Добијала је на стотине писама обожавалаца и уследила је и понуда за наставак каријере у Холивуду.
Међутим, на врхунцу славе, 1931. Ити је срце украо Миодраг Ђорђевић, инжењер из Београда и она је решила да све остави и уда се за њега. Променила је веру прешавши у православље и после селидбе у Београд по други пут у животу узела је и ново име – Тамара Ђорђевић.
Фото: Принтскрин Јујутб/RADIOSANTOS (REM)
Два најзначајнија филма Ите Рине су Еротикон из 1929, прича о заведеној и напуштеној ћерки чувара железничке станице у чешко-немачкој копродукцији, који је, поред ње, прославио и младог чешког редитеља Густава Махатија, и чешки класик Тонка звана вешала. У овом филму из 1930. Ита је глумила проститутку која испуњава последњу жељу убици осуђеном на смрт и проводи с њим ноћ пред погубљење.
Када је почео Други светски рат замало да је завршила у нацистичком затвору. Тада је прихватила је улогу у филму немачке продукције "Централа Рио". Морала је да доказује да није Јеврејка, а током снимања филма посвађала се са човеком који је вређао Југославију, а за кога се испоставило да је гестаповац. Због ове ситуације Ита је лако могла да се нађе иза решетака, јер су гестаповци хапсили кога су хтели.
Иту је затвора спасао тадашњи амбасадор краљевине Југославије у Берлину, а касније и наш нобеловац Иво Андрић, који јој је саветовао да се хитно врати у домовину. Пошто је већ снимила своје сцене, одмах је спаковала кофере.
Своју последњу улогу остварила је у филму "Рат" из 1960. године, а партнер јој је био Велимир Бата Живојиновић. Убрзо се са супругом сели у Будву, а кућа коју су саградили страдала је 1979. године, када је тај крај погодио страховити земљитрес. Ина је нажалост подлегла повредама и здравственом проблемима,а преминула је исте године у мају. Сахрањена је у Београду на Новом гробљу.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
