Ништа мања није ни љубав Суботичанина Зорана Сарића према племенитим животињама. Напротив, она је толико јака да се због ње вратио из Америке и на породичном салашу, старом готово цео век, спојио традицију, спорт и медицину. Под слоганом "Касом кроз живот" на свом салашу, смештеном у атару између Суботице и Жедника, далеко од градске вреве, направио је праву оазу и идеално место за хипотерапију и терапијско јахање.
- Како ми се 2005. године у Америци родио син са аутизмом, односно Асперговим синдромом, врло брзо сам се упознао са терапијским јахањем и свим његовим благодетима. Студирао сам ортопедију коња, и у Америци сам се бавио њима, а једном приликом, док смо се Звонко Богдан и ја возили према хиподрому "Помпано парк" да би он погледао моје коње, он је певушио "да обиђем стазе, стазе свог детињства, за салашом жеља да ме мине". Верујте, дуго су ми ти стихови били у глави - прича нам Зоран, отварајући врата Сарић салаша у коме вас на самом улазу омамљује мирис домаће штрудле.
Фото: Ј. Л.
- Управо тај стих ме је довео назад на салаш. Када је било речи шта ће бити са породичним салашем, нисам смео да дозволим да се догоди други део Звонкове песме - "ал` рекоше ми пре никол`ко дана да је срушен онај салаш мали". Иако је било тешко да се после смрти оца вратим тамо где је он највише волео да буде, одлучио сам да сачувам породични салаш стар 98 година. После деценије улагања вратили смо га у аутентично стање. Сада је прави бачки салаш.
Љубав према коњима Зоран је пренео на своју супругу Иву, која се после студија дефектологије, током боравка у Америци, специјализовала за хипотерапију и терапијско јахање.
- Хипотерапија и терапијско јахање су две различите ствари. Хипотерапија је поступак на неуролошкој основи, углавном за децу са инвалидитетом, а терапијско јахање је осмишљени програм који се бави децом ометеном у развоју. Имамо различите програме и они су прилагођени стању детета, такође ту су четири коња и сваки је за одређено стање - објашњава нам Ива, једна од ретких особа која има лиценцу за ове видове терапија. - Температура коња је за степен или два виша од наше и на тај начин греје јахаче. Основа хипотерапије и терапијског јахања су тродимензионални импулси који се преносе са леђа коња на карлицу јахача, одакле путују до мозга. Кроз ову терапију дете се смири и осећа се срећно, има многе бенефите, али то се тешко може описати речима, то треба доживети.
Фото: Ј. Л.
На терапију на Сарић салаш тренутно долази 27 малишана, плус око 160 деце из Дома "Колевка", који стижу два пута недељно. Највише деце је са аутизмом, церебралном парализом, онда Дауновим синдромом, епилепсијом, мултипла склерозом... Како је недавно, захваљујући Покрајинском секретаријату за привреду и туризам, направљена хала, хипотерапија и терапијско јахање се одвијају током целе године, без обзира на временске прилике.
- Деца са потешкоћама у развоју се овде осећају прихваћено, уживају у природи и коњима, који су им овде партнери. Посебно је емотивно када видимо одређени напредак. Примера ради, имали смо дечака који није могао најобичнију слагалицу, круг у круг није могао да састави, а већ по другом доласку он је то знао и узео компликованију да решава. Тај његов осмех и моју срећу не знам како да опишем - додаје Ива. - Дечак из "Колевке" са једанаест година овде је направио први корак. То је нешто што доказује огроман напредак. Девојчица која није причала и смејала се, никакве реакције није имала, после прве терапије се насмејала, а њена мајка заплакала. Лекари из Новог Сада и Београда нам викендом доводе децу, а у сарадњи са Министарством здравља ускоро треба да постанемо медицински центар.
Фото: Ј. Л.
БОНУС ВИДЕО
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
