Људи су одвајкада сујеверни, а Израз "куцни о дрво да не чује зло" популаран је у многим културама широм света. Ова фраза има занимљиво и разнолико порекло, које сеже у древне обичаје и веровања наших бака.
Древни пагански обичаји: Једно од најранијих порекла овог сујеверја може се пронаћи у паганским обичајима. Стари народи су веровали да су духови и божанства присутни у природи, посебно у дрвећу. Куцајући о дрво, људи су тражили заштиту или благослов од ових, најешће злих духова или божанстава. Ово би се могло сматрати начином комуникације с духовним светом.
Према писањз "Бревер'с Дицтионари оф Пхрасе анд Фабле" из 1870. године, "традиционално, одређена стабла, као што су храст, јасен, лешник, глог и врба, имала су свето значење и стога заштитне моц́и.“ Свако ко је од њих тражио нешто - морао је да додирне кору дрвета да би ступио у контакт са њима а ако се жеља испуни, морао је да дође поново ди на исти начин да се захвали божанству.
Хришћанство и древна Европа: У средњовековној Европи, посебно са ширењем хришћанства, неки обичаји су се преобликовали. Постојало је веровање да дрво има посебно значење због повезаности са дрветом крста на којем је Исус Христос разапет. Куцајући о дрво, верници су тражили Божју заштиту или помоћ.
Фолклор и народна веровања: Овај израз се такође развијао кроз различите фолклорне и народне традиције. У многим културама, куцајући о дрво се сматрало начином да се "одагна зло" или да се спречи да се лоша срећа или лоше вести не обистине.
Објашњење стручњака
Антрополог Бронислав Малиновски, који се сматра оснивачем етнографије и једним од најзначајнијих антрополога 20. века, има теорију о таквим поступцима, названу "теорија анксиозности и ритуала”. У њему се наводи да анксиозност коју ствара неизвесност наводи људе да се окрену магији и ритуалу како би стекли осец́ај контроле.
Модерна употреба
У модерним временима, фраза "куцни о дрво" често се користи у полушаљивом контексту, без праве религиозне или духовне конотације. Људи ће куцајући о дрво указати на жељу да се избегне лоша срећа након што изразе неку наду или оптимизам, као начин да се "не урекне".
Иако порекло овог сујеверја варира у зависности од културе, заједнички елемент је веровање у моћ дрва као симбола заштите, снаге и повезаности са вишим силама или природом. Овај обичај је пример како се древна веровања и обичаји могу одржати и прилагодити временом, постајући део свакодневног живота и говора.
БОНУС ВИДЕО
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
