Након што је одржао конференцију за медије у којој је по први пут говорио о свим детаљима несрећног случаја са смртним исходом у којем је учествовао, Ђорђе Давид отворио је душу за Гранд и испричао до детаља како се осећао у првим тренуцима када се немили догађај десио, као и шта је прво учинио по повратку у Србију.
Шта си прво урадио када си дошао у Србију након овог немилог догађаја?
„Прво сам наравно отишао да видим дете и да видим Ану и уверим се да су оне ОК. То је нешто што је мене негде смирило. И наравно, видео сам се са људима из бенда, тачније са Томијем… Глупо звучи, али видео сам се пре свега са самим собом. Апропо мог некаквог духховног стања, јутро пошто сам се пробудио у Београду, улетео у некакве ствари што се зову скретање пажње: укључивање машине за судове, укључивање машине за веш, мењање песка Лалету (прим. аут мачору), сечење ноктију Лалету, отварање сандучета да видим шта је са рачунима, шта треба да се плати, итд. Договарање са кандидатима када ће бити пробе и наравно контакт са адвокатима и све оно што је мој задатак шта треба додатно да спремим као податке, односно чињенице које треба да им дам. Почев од фотографија аутомобила, папир са тим некаквим техничим прегледом који је обављен од стране Ауто-мото савеза Македоније и који је код мене. То значи да треба да однесем адвокату у Македонију. А мој адвокат овде Никола који треба неке друге ствари да одради и њих двоје треба да буду у вези. Такође са редитељем апропо спота, а контактирао сам и људе да видим када ћемо да направимо нове фотографије.“
Фото: АТА имагес
То ти је посао, ти живиш од тога?
„Наравно, али онда и не знам додатно. Као идем сад на шишање, идем овамо или онамо. Углавном негде покушаваш као да си ОК, да се вратиш у неко природно стање.“
Да ли је то скретање пажње самом себи?
„Не, то је механизам чувања главе од свега овога што се десило.“
Колико је био емотиван сусрет са ћерком Сташом, да ли си јој рекао шта се догодило?
„Ана јој је рекла али нисам много себи дозволио емоција у тренутку да дете не бих збунио, повредио или било шта слично, јер она има 9 година. Добро смо се испричали. Одмах смо имали свађу коју сам наравно ја исценирао, расправу око неких глупости типа зашто су патике толико блатњаве. Онда она нешто прича, а ја кажем ‘значи опет покушаваш да ме лажеш’, ‘Је л’ те неко дирао, је л’ ти неко урадио ово или оно’… Једноставно и као увек што радимо, волим тако да је пандрцам, што се жаргонски или старински каже, да је задиркујем и да видим каква је у брањењу некаквог свог става. Наравно, сели смо после тога Ана и ја и разговарали око тога где се и како ствари одигравају, шта су текуће ствари које треба да се десе. Страшно ми је било важно да видим да је она негде у некаквом нормалном стању, јер Бога ми, прва три-четири дана када сам чуо њу и Томија, Ђолета и Џелу није ми било свеједно. То ми је заправо било најтеже, то ми је највећи ударац био, када сам чуо колико је њих померило нешто што ми се догодило, али заиста не мојом непажњом. Једноставно не желим никоме у животу да будем, а поготово не најближима, ствар или особа због које ће неко да пати. Да урадим ствари због које ће неко да пати. То нема шансе да радим било коме с намером, чак ни непријатељима.“
Фото: АТА имагес
Како успеваш да пронађеш снагу да идеш напред, да ли ти је помогла психологија коју си студирао у једном моменту…?
„И овај посао који радим. Ти си нон-стоп у контакту са људима, дуго сам у свему томе, већ знаш где су ти твоји ресурси и џепови у глави, у души. Ту бежиш. То је једноставно нешто што морам да хендлујем, јер живот не чека и посао не чека.“
Да ли си се у једном тренутку када си слетео са ауто-пута уплашио за свој живот?
„Не, немаш ти времена да размишљаш о томе. Гледаш, када сам с пута слетео, да урадиш све да покушаш да останеш у једном комаду. Не размишљаш да л’ ћеш погинути, умрети или било шта, него размишљам о томе да не налетим на још нешто или на још некога. Када се аутомобил дефинитивно зауставио доле, само сам кренуо да размишљам шта прво треба да урадим… Покупио сам документа, узео сам новчаник, телефон, кључ од аута и погледао да ли још нешто треба да понесем јер сам кренуо да размишљам шта треба да имам уз себе. Јер знам да сад следи увиђај, следи сусрет с органима реда, са саобраћајцима, хитном помоћи, увиђајцима, људима који су инспектори или из тужилаштва. Мислим да сам упркос свему био врло прибран. Све ово после тога је једноставно ланчана реакција која је потпуно нормална.“
У том стресу си изгубио и неких 5 килограма?
„То видиш по каишу. Једеш ти све нормално, али једе те изнутра јер негде ти је јасно… Мислим да не постоји разлика између индиректног и директног. Важно је само када ти се деси да директно или индиректно будеш виновник због чега је неко живот изгубио, а ниси имао намеру, то је ствар која доста једе изнутра. И негде те дезоријентише и емотивно, а очигледно и физички. Покушаћу да се у наредном периоду максимално посветим себи, да кренем на физичке активности јер сматрам да је то врло повезана ствар. Да је психофизичка енергија ствар која једна без друге не иде. Мислим да је у овом тренутку мени то јако важно. Покушаћу такође да се вратим на неке класике типа Шекспира, на њега се често враћам и често сам га у животу помињао, јер он је по мени можда и највећи пророк. У његовим делима можеш да нађеш свакојаке ствари које се дешавају у 21. веку, које су се дешавале и у 20. веку, а и дешаваће се.“
Фото: АТА имагес
У свом обраћању си рекао и да ћеш морати једном месечно да одлазиш у Македонију?
„Тако је. То је нешто што је једноставно у овој целој процедури условност која мора да се задовољи. Кажу људи „‘добио си документа, слободан си’, не, ја се уопште не осећам слободним. Ја ћу се слободним у том смислу осећати када се тај процес заврши. Неће се завршити за месец дана, одмах да кажем, дај Боже да се заврши за пола године. Он ће трајати, али тек када тај процес буде завршен где ће се мени на папиру званично дати решење, дај Боже да ја нисам имао никакву одговорност коју треба да сносим у свему томе, ја ћу се ако то тако буде донето осећати слободним.“
Неколико пута си нагласио да желиш лично да изјавиш саучешће породици преминуле особе, због чега?
„Мислим да је то потпуно нормална људска потреба, јер све што се десило није се десило из моје неодговорности. Они су ми рекли тамо да је то несретан случај са смртним исходом у којем сам ја био учесник. Како год то звучало, да преведемо на прост језик, ја сам ударио жену која је од тог ударца преминула. Постоји та прича која је претходила свему томе, али то је нешто што мене тишти и заиста сам дао све од себе да бих то избегао. На жалост, није било могуће.“
БОНУС ВИДЕО:
