Масимо је у више наврата истакао да у његовом малом кругу прво место заузима супруга Ени за коју сматра да је заслужна што и данас живи и ствара.
Певач је током живота претрпео је бројне ударце, а једном приликом за домаће медије отворио шта је за њега најболнија рана из детињства и присетио се бројни тешких тренутака из прошлости – развода родитеља, али и смрти оца који је преминуо од леукемије.
Фото: В. Данилов
– Када сам имао три године, моји су се развели. Осети се то кад дете расте без оца, мада се тата трудио да ме се сети на сваки мој рођендан, да ми пошаље поклон и пренесе пажњу на даљину. Међутим, добио је леукемију и након три године је преминуо. Дуго сам био дете са само једним родитељем. Пре неколико година умрла ми је и мајка. Није лако када останеш и без оца и без мајке. Осетиш некако да си сам на овом свету – рекао је једном приликом Масимо.
Фото: А. Станковић
– После развода мојих родитеља мајка ме је одвела у Напуљ, а након неког времена отишли смо код њених сестара у Аустралију. Понадала се да ће наћи свој мир и свој свет. Тамо смо остали две године, ја сам ишао у енглеску школу и лепо се снашао, али она се и даље није смиривала. Преживела је излив крви у мозак, па јој клима није одговарала. Када смо се вратили у Истру, нисам знао ни реч нашег језика. Заборавио сам га. У школи, као и са свим пријатељима, говорио сам енглески, а код куће с мајком италијански. Поново сам морао да учим хрватски, мада и данас кад певам, људи примете да неке речи и нека слова говорим на другачији начин – испричао је Масимо, а потом признао да је по повратку у Задар упао у лоше друштво уз које се одао пороцима.
– По повратку у Задар, упао сам у лоше друштво. Неколико другара крало је пиће и цигарете из продавнице, а ја сам чувао стражу. Након шест месеци дошла је маца на вратанца, полиција је хтела све да нас похапси, али један социјални радник који се зове Бранимир заузео се за мене. Након разговора са сваким од нас понаособ закључио је да се исплати мене да спасава. Био је у праву. Пуно сам научио од Бранимира и нас двојица смо и дан-данас пријатељи. -
Масимо не крије да је у младости имао проблема са наркотицима и оштро осуђује што се данас кроз музику чак пева о тешким дрогама.
Фото: Анђела Стевановић
– Тиме се шаље погрешна порука и то ништа добро није донело. Не знам особу коме је то донело нешто добро у животу – да је интелектуално просперирао, да се обогатио на законит начин, да се дружи са супер људима, али ништа од тога. Ти си приморан да се дружиш са гамадима, да разговораш са људима које никад не би погледао у животу, а камоли ишао на нека дружења. Али ако ти особу требаш јер она има нешто што ти потребујеш, па где је душа, где је достојанство? Нестају – навео је једном прилико певач и додао:
– Саветујем младим људима да чак ни не експериминетишу са дрогама, јер не знају где улазе и колико се зависност брзо развија. Прошао сам свашта и сам знам колико дуго треба да дођес себи као особа – не да оздравиш, него да стекнеш опет поштовање својих пријатеља, то је оно најважније. Опада твоје поштовање и поштовање људи који те окружују. Тако да нема ништа доброг у томе. Најјача дрога је бити нормалан, то је најлепше – искрен је Масимо.
(Блиц)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
Прочитајте још
