Назван просто “Ал”, овај 82-годишњак из државе Вашингтон звезда је кратког филма “јутјубера” корисничког имена “ДијегоТрајсХард”. Ал у документарцу показује гледаоцима свој еколошки дом који је направио на плацу величине 16 хектара. Објашњава како ради његово воденичко коло и како је први пут почео да производу сопствену енергију уз тренутни систем 13. децембра 1996, са тим датумом урезаним у воденицу.
Од тада је купио три соларна панела која обављају већину посла.
- Већином је то соларна енергија. Воденичко коло је за мрачне зимске ноћи, користим га можда два-три сата – рекао је Ал, додајући да је његова енергетска потрошња “веома ниска”.
Он има и генератор у шупи у случају несташице струје, али га ретко користи. Током доручка углавном има укључен лаптоп док слуша радио а онда, како је рекао, не користи ништа до отприлике шест увече”. Увече воли да укључи свој лаптоп да погледа вести. Да би загрејао своју кућу и сауну, коју је направио у помоћном објекту, Ал указује да има гомиле дрвета испред кућног прага и то бесплатно.
Његов плац је углавном окружен базгом, али има и кедра и другог дрвећа.
- Имам 16 хектара балза дрета, падају брже него што могу да их исечем. Имам залихе за цео живот. Никад нећу морати да посечем ниједно живо дрво – рекао је Ал.
Он такође нема рачуне за воду а на његовој земљи налази се природни извор. Има цев која иде од извора до куће и још једну спроведену до сауне. Водовода, наравно, нема, па је направио два пољска тоалета.
Што се тиче “комшија”, како је испричао, ту су даброви, куне, видре, рибе и чапље. Након 40 година живота у шуми наишао је и на америчког црног медведа.
- Протрчао је право дуж обале пре пар година. Био је мањи, вероватно женка. До сада још једино нисам видео пуму – рекао је он.
Ал је такође из свог дома присуствовао ерупцији вулкана Сент Хеленс 1980. Фотографисао је стубове дима како се дижу у ваздух и показао како је шума временом постала гушћа – на старијим сликама види се разуђено окружење.
Иако живот у дивљини није за свакога, Ал каже да воли што живи на изолованој локацији. Једина веза са спољним светом су му фиксни телефон и лаптоп.
- Мрзим чак да одем до града једном недељно због намирница, то је тешко. Срећан сам ако успем да одем до поштанског сандучића неколико пута недељно – каже Ал.
Он је на крају одао Дијегу тајну своје виталности у поодмаклим годинама.
- Живот у природи – кратко је одговорио Ал, додајући да га пешачење и цепање дрвета за огрев одржавају у форми и да излази ван без обзира на временске прилике.
Документарац објављен на “Јутјубу” пре три месеца до сада је задобио скоро три милиона прегледа, а многи корисници су поздравили Алову одлуку да се посвети животу у природи.
“Скидам капу овом олдтајмеру и хвала што се поделили (причу) и инспирисали толико нас који покушавамо да сустигнемо ваш савршени пример. Ви сте вођа и пионир”, навео је један корисник.