- Најважнији проблем између деце и родитеља данас је промена окружења. Људи не схватају колико је окружење важно. Некада се сматралао да је за правилан развој детета и интелигенције најбитнија генетика. Сада је подједнако важно окружење, генетика и унутрашња мотивација - рекао је др Рајовић, а онда је дао и једна сликовити примери кроз замишљењи експеримент:
- Мама и тата су јако интелигенти и добили су сина. И тај син живи пет година у соби која је потпуно празна, бела, нема никакве играче и са њим нико не комуницириа. Хоће ли бити као родитељи, па немогуће је. Чак ни 30 посто - објашњава.
Посебно подвлачи да родитељи морају адекватно и брзо да реагују на интензивне промене у околини, у супротном, развој детета неће ићи добром путањом.
- Генетика је потенцијал, а развој потенцијала зависи од окружења, тако да су оба аспекта важна једнако. Окружење јако утиче до пете, шесте година, када се мозак интензивно развија. Ако се дешавају брзе промене, морамо да реагујемо, иначе ћемо бити у проблему. Већ сад нам учитељи пријављују да су генерације све слабије.
Фото: Профимедиа
Проф. др Ранко Рајовић је са својим тимом проучавао шта се дешава.
- Сада многим првацима треба помоћ логопеда или нега друга врста подршке. Највећи проблем им је моторика, пажња, концентрација, контрола емоција. То је јако негативан тренд.
Највише се осврнуо на контролу емоција.
- Мозак се развија кретањем. Дубоке регије мозга се развијају кретањем. Ако оне нису развијене, имаћемо смањење неких когнитивних способности, па и контролу емоција. Људима је било необично како кретање може да утиче на све то - говори Рајовић и наставља:
- Дете које дуго гледа у екран има смањене друге дубоке регије у мозгу. Имамо потпуно нове појаве на мозгу са којима се до сада нисмо сусретали као стручњаци, то је до сада нама непозната патологија.
Губитак емпатије је све присутнији, те је крајње време да се обрати пажња на црвене аларме.
Фото: Профимедиа
- Ако дете проводи пуно времена у виртуелном свету, како ћемо ми њему да помогнемо. Када је дете напољу, ми видимо шта радимо, позовемо га на ручак, вечеру. А данас родитељи мисле да је њихово дете безбедно када је физички ту у кући, а када уплови у виртуелни свет, како ми да знамо у коју мрачну улицу ће заћи. Њихов мозак је по неколико пута дневно изложен великом стресу у опасности. У почетку се брани, а онда огугла, што је страшно. Тада почиње губитак емпатије.
Са једне стране, није добро да испуните детету сваку жељу, а са друге, да на дете не вршите огроман притисак, као и да га не оптерећујете са превише активности.
- Ако је нешто јако компетитивно, онда то није добро. Мозак мора полако да се развија. Деца морају да запазе свет око себе. Са пуно активност долази и до брзог улаза импулса у мозак и одједном он више нема времена. Зато сада имамо проблем да деца не могу да уче дуже од 10 минута. Некада смо имали две важне информације, са развојем технологије и појавом интернета, то је сада река података и нама се ремети пажња. Све способности код деце се смањују.
За развој синапси у мозгу најбоље су оне игре у којима се малишани боре да одрже равнотежу.
- Губитак равнотеже најбоље активира стварање синапси у мозгу, зато је битно да дете буде активно. Скакање, превртање, трчање, то им треба. Гледајте да вам дете буде спретно и окретно. Важно је и да осети и шта је досада, јер тада мора да мисли и да активира машту, односно регије мозга. И немојте им испуњавати све жеље, немојте му давати стотине поклона. Пуно играчака одједном не значи ништа. Значи када се она чека. Права деце су толико нарасла да морамо да их штитимо од њих самих - закључио је проф. др Ранко Рајовић.
БОНУС ВИДЕО:
