DR RAJOVIĆ: Zašto kod dece dolazi do gubitka empatije

- Najvažniji problem između dece i roditelja danas je promena okruženja. LJudi ne shvataju koliko je okruženje važno. Nekada se smatralao da je za pravilan razvoj deteta i inteligencije najbitnija genetika. Sada je podjednako važno okruženje, genetika i unutrašnja motivacija - rekao je dr Rajović, a onda je dao i jedna slikoviti primeri kroz zamišljenji eksperiment:- Mama i tata su jako inteligenti i dobili su sina. I taj sin živi pet godina u sobi koja je potpuno prazna, bela, nema nikakve igrače i sa njim niko ne komuniciria. Hoće li biti kao roditelji, pa nemoguće je. Čak ni 30 posto - objašnjava.Posebno podvlači da roditelji moraju adekvatno i brzo da reaguju na intenzivne promene u okolini, u suprotnom, razvoj deteta neće ići dobrom putanjom.- Genetika je potencijal, a razvoj potencijala zavisi od okruženja, tako da su oba aspekta važna jednako. Okruženje jako utiče do pete, šeste godina, kada se mozak intenzivno razvija. Ako se dešavaju brze promene, moramo da reagujemo, inače ćemo biti u problemu. Već sad nam učitelji prijavljuju da su generacije sve slabije.Foto: ProfimediaProf. dr Ranko Rajović je sa svojim timom proučavao šta se dešava.- Sada mnogim prvacima treba pomoć logopeda ili nega druga vrsta podrške. Najveći problem im je motorika, pažnja, koncentracija, kontrola emocija. To je jako negativan trend.Najviše se osvrnuo na kontrolu emocija.- Mozak se razvija kretanjem. Duboke regije mozga se razvijaju kretanjem. Ako one nisu razvijene, imaćemo smanjenje nekih kognitivnih sposobnosti, pa i kontrolu emocija. LJudima je bilo neobično kako kretanje može da utiče na sve to - govori Rajović i nastavlja:- Dete koje dugo gleda u ekran ima smanjene druge duboke regije u mozgu. Imamo potpuno nove pojave na mozgu sa kojima se do sada nismo susretali kao stručnjaci, to je do sada nama nepoznata patologija.Gubitak empatije je sve prisutniji, te je krajnje vreme da se obrati pažnja na crvene alarme.Foto: Profimedia- Ako dete provodi puno vremena u virtuelnom svetu, kako ćemo mi njemu da pomognemo. Kada je dete napolju, mi vidimo šta radimo, pozovemo ga na ručak, večeru. A danas roditelji misle da je njihovo dete bezbedno kada je fizički tu u kući, a kada uplovi u virtuelni svet, kako mi da znamo u koju mračnu ulicu će zaći. NJihov mozak je po nekoliko puta dnevno izložen velikom stresu u opasnosti. U početku se brani, a onda ogugla, što je strašno. Tada počinje gubitak empatije.Sa jedne strane, nije dobro da ispunite detetu svaku želju, a sa druge, da na dete ne vršite ogroman pritisak, kao i da ga ne opterećujete sa previše aktivnosti.- Ako je nešto jako kompetitivno, onda to nije dobro. Mozak mora polako da se razvija. Deca moraju da zapaze svet oko sebe. Sa puno aktivnost dolazi i do brzog ulaza impulsa u mozak i odjednom on više nema vremena. Zato sada imamo problem da deca ne mogu da uče duže od 10 minuta. Nekada smo imali dvevažne informacije, sa razvojem tehnologije i pojavom interneta, to je sada reka podataka i nama se remeti pažnja. Sve sposobnosti kod dece se smanjuju.Za razvoj sinapsi u mozgu najbolje su one igre u kojima se mališani bore da održe ravnotežu.- Gubitak ravnoteže najbolje aktivira stvaranje sinapsi u mozgu, zato je bitno da dete bude aktivno. Skakanje, prevrtanje, trčanje, to im treba. Gledajte da vam dete bude spretno i okretno. Važno je i da oseti i šta je dosada, jer tada mora da misli i da aktivira maštu, odnosno regije mozga. I nemojte im ispunjavati sve želje, nemojte mu davati stotine poklona. Puno igračaka odjednom ne znači ništa. Znači kada se ona čeka. Prava dece su toliko narasla da moramo da ih štitimo od njih samih - zaključio je prof. dr Ranko Rajović.BONUS VIDEO:

DR RAJOVIĆ: Zašto kod dece dolazi do gubitka empatije

Ваш коментар

Нема коментара