Десетар Југословенске народне армије, 19-годишњи Бахрудин Калетовић постао је симбол ратних сукоба у Словенији 1991. године након телевизијског прилога Јутела.
Бахрудин је рођен 1971. године у Тузли, а постао је познат широј југословенској јавности у јеку ратног сукоба у Словенији.
У тренутку сукоба у Словенији, био је на одслужењу редовног војног рока у Карловцу, те је као десетар 306. лаког артиљеријског пука ПВО 10. корпуса ЈНА послат у Словенију. У раним сатима 27. јуна 1991. године 306. Лаки артиљеријски пук ПВО прешао је словеначку границу код Метлике, да би одмах потом био нападнут од припадника Територијалне одбране Словеније.
Новинар Јутела Ивица Пуљић интервјуисао је Бахрудина на линији ватре на Краковскем гозду, док је млади војник лежећи у шуми држао положај. Тај двоминутни интервју, а и сам Бахрудин, ушли су у колективно сећање свих који су те вечери гледали Јутелов прилог.
Фото: Јутјуб принтскрин/Nataša Kostić
Тада деветнаестогодишњег младића, војника Бахрудина Калетовића питали су:
- Да ли знаш због чега се води ова битка?
- Ма, откуд знам. Колико ја то кужим, они као хоће да се отцепљују, а ми им као не дамо. Само се молим Богу жив да останем, да се вратим у касарну - одговорио је Калетовић и у само једној реченици обесмислио читав грађански рат у бившој Југославији.
Бахрудин је као десетар био задужен за три млада војника, али нажалост сва тројица су погинула током тог сукоба. Сaм Бахрудин је пар дана касније био заробљен од припадника ТО Словеније, а према речима његовог стрица, према Бахрудину су се у заробљеништву добро односили.
Нешто касније, Бахрудин и преостали заробљени војници добили су цивилну одећу и пуштени су својим кућама. После неколико дана одмора у родној Тузли, Бахрудин и остали тузлански регрути су добили позиве да се јаве у ЈНА, како би дослужили остатак војног рока.
Фото: Архива Новости
Фото: Википедија/Јавно власништво
Калетовић је био послат у Ђаково где је служио остатак војног рока као део 17. корпуса ЈНА. У Ђакову је био у војничком оркестру, али ни овај пут није прошао мирно.
Бахрудин је и у Ђакову био заробљен, са целом својом јединицом, после чега се рат у Хрватској распламсао, иако као члан војничког оркестра није био на самој линији фронта. На његову срећу, убрзо је пуштен на слободу.
Фото: Профимедиа
"Скинуо” се из војске 29. новембра 1991. године, на Дан Републике која је тада само формално постојала.
На почетку рата у Босни и Херцеговини, Калетовић се пријавио у резервни полицијски састав. Према властитом сведочанству током рата у БиХ је био везиста, често на првој линији фронта где је видео, како је говорио, прави пакао. Демобилисан је по завршетку ратних сукоба 24. априла 1996. године.
Фото: Архива Новости
Калетовић се и оженио током ратних година, било је то 1993. године, а из тог брака му се родила ћерка Есмералда и син Дамир.
Сањао је да ће бити музичар и свирао је гитару. Бахрудин је у времену после југословенских ратова свирао са својом групом у Загребу. Погинуо је у саобраћајној несрећи 18. јуна 1998. године, само три дана пошто му је рођен син.
Према речима његовог стрица Таиба Калетовића, Бахрудин је тада отишао колима да врати новац оцу свог најбољег друга Дамира.
- У повратку је мало брже возио, излетео је с пута у кривини и ударио у брдо. Стигао је само два пута да види сина и да му да име Дамир, баш по том пријатељу - каже Таиб и додаје да им је прослава Дамировог пунолетства била и срећна и тужна.
Бахрудин je иза себе оставио жену, ћерку Есмералду и сина Дамира.
- Сви причају како ми је отац био диван, желео је са свима да се дружи и никада се ни са ким није посвађао, започиње причу за „Блиц” Есмералда, ћерка Бахрудина Калетовића.
Есмералда није била ни рођена када јој је отац као деветнаестогодишњи војник из Тузле првог дана рата у Словенији изговорио историјску реченицу у разговору са репортером тадашње телевизије “Јутел” Ивицом Пуљићем.
Судбина је хтела да Есмералда никада у потпуности не упозна оца.
Фото: Јутјуб принтскрин/Nataša Kostić
- Имала сам свега пет година када је погинуо у саобраћајној несрећи, тако да се мало тога сећам. Оно што знам о њему чула сам од породице и из прича његових пријатеља.
- Од малих ногу волео је гитару, па се тиме и професионално бавио. Имао је свој бенд и свирао је често у Хрватској - прича Есмералда, која се са братом Дамиром и мајком Аидом пре 18 година преселила у Беч, где ради као медицинска сестра.
Како каже, заједно са братом дели очеве ставове и размишљања.
- Отац ми је био јако комуникативан и либералан, а такви смо и брат и ја. Мама нас је тако одгајала. Да људе гледамо као људе, без обзира на то одакле су, које им је боје кожа, у ког бога верују или какав им је социјални статус - каже Есмералда.
Несрећни Бахрудин погинуо је у близини куће свега три дана пошто му се родио син Дамир.
- Завршио је средњу школу за металостругара, као што смо и његов отац и ја. Међутим, никада није хтео да се бави тим послом. Увек је говорио да су његов живот гитара и волан. Био је весељак и шаљивџија. Свирао је и забавну и народну музику, а највише је волео песму „Аида” због супруге - говорио је Таиб Калетовић, Бахрудинов стриц.
Калетовићева изјава је у самом старту обесмислила вишегодишњи крвави рат на простору бивше Југославије који је уследио. Тога је свестан и Бахрудинов стриц.
- Сви који су тада схватали шта се догађа знали су да је Бахрудинова изјава историјска и да је рекао само истину о тој будалаштини - рекао је својевремено Таиб Калетовић за “Блиц”.
- Ми јесмо муслимани и не стидимо се тога, али никада нисмо били националисти. И дан-данас волим Југославију и за мене је Тито једини председник. Бахрудинова сестра Мирела удала се за Србина Дејана који је родом из Прокупља, а са њим живи у Швајцарској - прича Таиб.
Трагична прича о распаду Југославије огледа се и кроз живот несрећног Бахрудина који је, након што је преживео два заробљеништва у рату, смртно страдао 1998. у близини свог дома.
БОНУС ВИДЕО:
