Између другог и четвртог дана од смрти микроби су већ свуда. Они производе отровне гасове, попут амонијака и сумпорводоника, који ће се проширити и довести до тога да се тело надује и заудара.
Затим, због недостатка дотока кисеоника почињу да пропадају они органи којима је то најпотребније, а један од њих је мозак. Ћелије које га чине садржавају 70 посто воде, а када остану без кисеоника и почну да одумиру, отпуштају је. То је разлог због којега се на дну леша убрзо након смрти човека може пронаћи вода. Неколико сати откако је наступила смрт почиње и процес у цревима.
Наиме, како умирући имунолошки систем више не може да садржи гладне микробе који обично помажу у пробави хране коју човек једе, они – беже. Крену из доњег дела црева кроз ткиво, а кроз неколико сати доспевају до јетре и жучне кесе која садржи жуто-зелену жуч која служи за разградњу масноћа које човек конзумира док је жив.
Након што микроби поједу те органе, та жуч почиње преплављивати тело бојећи га у своју боју. Након 3 до 4 месеца та жута боја мења се у смеђе-црну нијансу јер пропадају крвне судове, а гвожђе које је у њима почиње да оксидира.
Отприлике у исто време молекуларне структуре које држе ћелије на окуп раздвајају се, па се ткиво почиње претварати у воденасту кашу.
Када прође мало више од годину дана киселе телесне течности и токсини разграђују памучну одећу на мртвом телу, па ће се она распасти. Тада наступа време кад више нема неких драматичних промена, али након десетак година, у окружењу са довољно влаге и ниским делом кисеоника, покреће се хемијска реакција која масноћу на бедрима и претвара у супстанцу налик на сапун – та се супстанца назива мртвачки или гробни восак, преноси Нови.ба.
С друге стране, ако се тело налази у условима где нема пуно влаге, може наступити мумификација – да, човеково мртво тело може се природно претворити у мумију. Како сво то време кроз танку кожу на ушима, носу и капцима испарава вода, то доводи до њихова исушивања и попримања црне боје – управо то је процес мумифицирања.
Отприлике 50 година након смрти ткиво умрле особе полако нестаје, а остаје мумифицирана кожа и тетиве. Током идућих тридесет година и они ће се распасти, па ће тако након пуних 80 у лешу остати само кости. До 100. годишњице смрти колаген у костима драстично се смањио, па тада и оне почињу пуцати и пропадати. Од њих настане крхка минерална материја, а у последњој фази распадања претворе се у прах.
Занимљива чињеница јесте да један део тела остаје вечно, а то су зуби – они се не могу распасти ни пропасти, преноси Бусинесс Инсидер.
Дакле, у лешу уз њих могу остати још само најлонски шавови одеће који се такође не могу распасти и гробни восак.
БОНУС ВИДЕО
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
