Спасоје је био у браку четири деценије, а онда је морао донети одлуку да супругу смести у старачки дом. Након те одлуке горко се покајао, јер је уверен, да је управо та одлука убрзала њен крај.
Кад на живот, болест, смрт гледамо као објективни проматрачи, свесни смо да свакоме једном мора доћи крај. Но, кад су у питању наши вољени, никада за смрт није право време и сви се ми за некога свога питамо шта смо могли учинити другачије, боље, пожртвовније, не би ли их спасили од неизбежног.
Пита се то и Спасоје, иако је свестан да вољеној супрузи, након што се тешко разбољела и онемоћала , код куће није могао пружити адекватну негу. Па ипак, не може опростити што ју је дао у старачки дом, о чемује писао са великом тугом у срцу, за портал Моје вријеме.
Тиме уједно потврђује колико се човеку у дубокој жалости тешко помирити чак и с одлукама донесеним у најбољој намери и без да је имао другу могућност.
Болести се само низале
- Са супругом сам провео неописиво лепих 40 година и иако је била десет година старија од мене то нам никад није представљало проблем. Имали смо тако диван брак да су нам на томе сви завидели. А онда ми се разболела. Најпре је морала на операцију оба кука. Још ни то није зацелило, кад ју је погодило неколико блажих можданих удара - испричао је.
Прочитајте још
На крају је, описује, оболела и од деменције. Почело је 2017. године и болест је јако брзо напредовала.
- Напослетку је дошло до тога да је заборавила да има децу, није им знала имена нити их је могла препознати. На крају је заборавила чак и мене - открио је Спасоје.
Не опрашта себи одлуку
Дуго је с њиховим ћеркама разматрао шта им је чинити, видели су да јој куће више никако не могу помоћи.
- Ћерке су ми у разговору рекле да су сугласне да је одведемо у старачки дом. Увидели смо да је то за њу најбоља опција. Одвели смо и то је био најтежи дан у мом животу. Није добро завршило, јер је убрзо након што смо је тамо оставили, у 77. години живота, тамо и преминула - открио је.
То је био дан кад му се срушио цео свет.
- Ја сам то јако тешко поднео и никад се од тога нисам опоравио. И дан-данас жалим ту одлуку јер да је остала код куће, сигурно би нам била још мало поживела - закључио је.