Александар Јанковић, иначе дипломирани економиста пореклом из Београда, након рада у туризму и путовања по Европи, Јужној и Северној Америци, одлучио је да се врати у Србију и да са својом партнерком Маријом сагради дом у дивљим брдима источне Србије.
Они су изградили кућу од сламе од шездесетак квадрата на простору источне Србије, у шумама између Бољевца и Зајечара, у којој све функционише уз малу помоћ сунца и кише.
Наиме, он је описао своје искуство након пет година боравка у кући од сламе. Како каже, изградио је свој дом у шумама између Ртња и Тупижнице, између цивилизације и дивљине, а снимак је објављен пре две године на Јутјуб каналу "Зеленација".
Све функционише уз помоћ сунца и кише
Замислити живот без рачуна за струју и воду у ова „скупа" времена звучи бајковито. Александар и Марија не живе као у бајци, али доказују да је све могуће. У потрази за квалитетнијим животом, недалеко од Бољевца, купили су имање и уз помоћ волонтера, породице и пријатеља саградили шездесетак квадрата пасивне, куће без зидова, у којој све функционише уз малу помоћ сунца и кише.
- Гледамо у пролеће када има више падавина да је сакупимо што више и свуда около су нам неки резервоари. Александар је то супер направио. Имамо прелив из цистерне за воду коју користимо у кући да иде даље у мање цистерне за заливање баште - рекла је једном приликом Марија Николић из Марковог потока.
Прочитајте још
У башти има свега: лековитог биља, купина, па и дрва за огрев. Покретни кокошињац је спреман за усељење првог јата, у плану су пчеле. Док не обезбеде прехрамбену независност, храну купују од локалног становништва. Александар, како је том приликом истакао, успева да издвоји 40 сати недељно за примарни посао.
Како је на самом почетку истакао, у овој кући са својом породицом живи током целе године, и лети и зими.
- Ово иза мене је наша кућа од сламе у којој живимо већ пет година и коначно смо спремни да поделимо нека наша искуства. Ту нам пријатељи долазе, спавају, ту нам дете одраста, тако да ово није никаква колиба или викендица или нешто привремено, то је стварно наш целогодишњи дом. У овом видеу нећу превише причати о самом процесу грађења.
- Када кажемо кућу од сламе, заправо мислимо на кућу која је саграђена од дрвене конструкције, која носи кров, тако да су заправо само зидови од балиране сламе, а малтери од земље, то јест од мешавине глиновите земље и песка. Ми смо за конструкцију користили црни бор, као што видите на снимку, а зидови су бале сламе наслагане једна на другу, попут лего коцкица, измалтерисане земљаним малтером са обе стране.
- Људи нас често питају за ову црну мрежу која служи као неки међуспрат, њу смо поставили да би добили још мало простора, значи за спавање, ту може двоје људи комотно спавати, а и може троје - четворо да проводи време.
Како је истакао, куће од сламе се генерално граде тако да имају некакве опције пасивног грејања.
- То значи да имају јужне прозоре који током зиме пропуштају велику количину светлости и топлоте, и на тај начин пасивно греју кућу. Тако да фактички добијемо кућу која је са три стране окружена дебелим слојем термоизолације, балирана слама од пола метра ширине даје ефект као неких 20-25 центиметара стиропора, а јужни прозор онда омогућује улазак светла и топлоте.
- Ово је уједно једини доказ да је заправо кућа од сламе, јер све је сакривено иза земљаног малтера и само смо оставили ова два мала прозорчића да и даље покажемо људима да заправо јесте слама у зидовима - рекао је.
- Један од највећих успеха у нашој кући је то што је зими изузетно топло. Значи ми годишње потрошимо око 2 до 3 метра дрва на грејање, што нам уједно користи и за грејање све воде коју користимо током зиме. То је за туширање и за прање судова. Лети је подношљиво, буде пар степењи ниже у кући него што је напољу. Главни разлог за то је што су ноћи овде хладне, тако да током ноћи држимо прозоре и врата отворене и унутра се хлади термална маса и на тај начин одржава нижу температуру током дана. А испред јужног прозора смо посадили листопадне биљке, пузавице које блокирају сунчеве зраке да уђу у кућу током лета.
Како је рекао, његова породица и он се осећају јако лепо у овој кући и зими и лети.
- Лети стварно проводимо далеко више времена напољу него унутра. Али зими смо практично цео дан овде сваки дан, нико не иде на посао, ту се играмо, читамо, слушамо музику, разне рукотворине и стварно се осећамо јако лепо. И велики разлог за то није само како је кућа направљена, већ и дизајн ентеријера. Мислим, ми смо ову кућу направили за нас по нашој мери, тако да није ми чудно што нам је пријатно у њој - нагласио је.
О изазовима које су имали
- Неки од изазова које смо имали су најпре везани за рад са земљом. Значи кад кажем земља, мислим на зидове који су сачињени од глине и песка и ту треба стварно доста експериментисања да би потрефили праву рецептуру и онда да би извели саме радове, јер у супротном се могу појавити пукотине ако будете журили, али све се то лако да решити, јер ми смо направили ову кућу, ми ћемо и поправити.
Затим је на снимку урадио мали тест термоизолације, те је тада показао да иако је реч о бетону који је термоизолациони, није довољно добар термоизолатор као што је балирани од сламе.
- Док је температура носећег зидића ту негде око 0, што значи да се ипак губи део температуре кроз ове ниске зидове. У нашем случају то није проблем, али то је нешто на што треба пратити пажњу када пројектујете веће куће - рекао је.
Шта би урадили другачије
О томе шта би радили другачије када би кренули испочетка, рекао је да би градили из две сезоне, уместо једне.
- Ми смо кренули да градимо у мају и уселили смо се у децембру, не у готову кућу, већ у градилиште и наставили смо на градњи, наравно, две, три године. Далеко лакше би било да смо то градили две године, значи у првој години завршимо све грубе радове, у другој години све фине радове, купатило, кухиња, намештај и онда се уселимо у завршен дом.
- Али ето, двоје људи без икаквог грађевинског искуства је направило кућу у дивљини и мислим да то свако може да уради. Неопходно је одвојити неколико месеци до годину дана да би све лепо испланирали, испројектовали и онда кад кренете градити, то све само пршти - закључио је овај Србин.