- Па десио се тај моменат кад нам је кућа у Беранама изгорела, из мени непознатих разлога и данас. Неко каже да сам ја заборавио да угасим пећ кад сам кренуо у школу и да је тако дошло до споја, па ме и сад зезају да сам већ тада постао Пироман, ха-ха-ха! Заиста се не сећам јесам ли или нисам угасио ту пећ, али то је био један тужан и болан тренутак...
Фото: АТА имагес
- Сећам се, био сам у школи, друга смена, кад је моја учитељица Вукица рекла: "Децо, јесте ли чули да се запалила кућа неким Рајовићима?" Мени је тад само прошло кроз главу да смо ми били једини Рајовићи у том делу. Знао сам одмах, отрчао сам до куће и... Ватрогасци већ били дошли. То је био један велики шок. Али успели смо да продамо то имање и тада смо отишли у Титоград, данашњу Подгорицу - говорио је Бобан, а онда додао:
Фото: АТА имагес
- Хоћеш ли ми веровати, ја сам пре овог разговора с тобом записивао неке битне ствари које су ми се десиле у животу, да не заборавим, јер живим брзим животом и немам ни прилику да се враћам на све то!
- Хтео сам да видим ко сам ја, у ствари, и шта сам прошао у животу. Ево, рекао сам ти, прве три или четири ставке су биле моје одрастање у Данској, па онда селидба у Беране, па одрастање у Подгорици, па онда повратак у Данску. Тако да сам закључио да сам за непуних 18 година у ствари растао у три различите средине, три различите културе, система и тако даље. Реално, за дечака од 18 година није баш онако, да кажем, нормално то.
- Најтеже ми је било да се прилагодим у Подгорици, тад сам био осми разред и то је доба кад си већ у пубертету, размишљаш другачије. Није иста култура на северу Црне Горе и у главном граду, одувек су они из Подгорице нас звали Сјеверњаци, ха-ха-ха! Док сам ушао у тај титоградски, или подгорички, систем тада, требало је мало времена..
