- Pa desio se taj momenat kad nam je kuća u Beranama izgorela, iz meni nepoznatih razloga i danas. Neko kaže da sam ja zaboravio da ugasim peć kad sam krenuo u školu i da je tako došlo do spoja, pa me i sad zezaju da sam već tada postao Piroman, ha-ha-ha! Zaista se ne sećam jesam li ili nisam ugasio tu peć, ali to je bio jedan tužan i bolan trenutak...
Foto: ATA images
- Sećam se, bio sam u školi, druga smena, kad je moja učiteljica Vukica rekla: "Deco, jeste li čuli da se zapalila kuća nekim Rajovićima?" Meni je tad samo prošlo kroz glavu da smo mi bili jedini Rajovići u tom delu. Znao sam odmah, otrčao sam do kuće i... Vatrogasci već bili došli. To je bio jedan veliki šok. Ali uspeli smo da prodamo to imanje i tada smo otišli u Titograd, današnju Podgoricu - govorio je Boban, a onda dodao:
Foto: ATA images
- Hoćeš li mi verovati, ja sam pre ovog razgovora s tobom zapisivao neke bitne stvari koje su mi se desile u životu, da ne zaboravim, jer živim brzim životom i nemam ni priliku da se vraćam na sve to!
- Hteo sam da vidim ko sam ja, u stvari, i šta sam prošao u životu. Evo, rekao sam ti, prve tri ili četiri stavke su bile moje odrastanje u Danskoj, pa onda selidba u Berane, pa odrastanje u Podgorici, pa onda povratak u Dansku. Tako da sam zaključio da sam za nepunih 18 godina u stvari rastao u tri različite sredine, tri različite kulture, sistema i tako dalje. Realno, za dečaka od 18 godina nije baš onako, da kažem, normalno to.
- Najteže mi je bilo da se prilagodim u Podgorici, tad sam bio osmi razred i to je doba kad si već u pubertetu, razmišljaš drugačije. Nije ista kultura na severu Crne Gore i u glavnom gradu, oduvek su oni iz Podgorice nas zvali Sjevernjaci, ha-ha-ha! Dok sam ušao u taj titogradski, ili podgorički, sistem tada, trebalo je malo vremena..
