Звонко Богдан је певач и композитор народне и староградске музике. Власник је винарије која носи његово име, салаша и ергеле коња. Рођен је 5. јануара 1942. године у Сомбору у Војводини. Живи и ради у Суботици. Као посебан тренутак у својој каријери, Звонко је у једном интервјуу издвојио долазак познатих књижевника Моме Капора у Душка Радовића у једну београдску кафану у којој је само Звонко наступао. За њега је то био посебан тренутак који ће памтити цели живот јер је веома поштовао ове српске књижевнике.
Занимљиво је да његова музичка каријера деценијама ишла само узлазном путањом. Звонко није имао „падова“, као што то обично буде у дугогодишњим музичким каријерама када са временом дође до засићења или умора. Његова каријера увек је ишла у само једном правцу – ка врху.
Фото: В. Данилов
Детињство и одрастање
Као дечак, био је заљубљеник у голубове писмоноше. Како је сам рекао у једном свом телевизијском интервјуу, сама идеја да голубови преносе вести, фасцинирала га је. Много је истраживао о томе како су узгајани голубови писмоноше, а прикупљао је и прве примерке голубова писмоноша од светских узгајивача. Најмлађи ујак за Звонку је био централна фигура у породици. Он је био болестан и умро је када је имао 25 година, а Звонко је тада имао тек девет. Звонко је говорио да је од свог ујака научио да воли коње, голубове, али и музику. Свом ујаку, касније, посветио је и песму. Своје детињство, како је рекао, „чврсто“ памти и делиће из свог детињства уткао је, касније, и у своје стихове.
Звонко се још као дете, а касније и момак, дивио тамбурашима, али и својој мајци која је била попустљива према његовом оцу Стипану. Стипан је много волео музику па и не чуди што је био члан Културно уметничког друштва „Мирољуб“, а наступао је и као певач у „Буњевачком колу“ из Сомбора. Занимљив је и Звонкин однос са његовим дедом који се звао Стипан Кукурузар. Звонко је одрастао код деде на салашу. Тако је и заволео салаше који су га пратили целога живота. Звонко је одрастао у родном Сомбору где је завршио основну школу, а потом и средњу Економску школу. Током свог школовања показао е таленат и ка глуми. Као глумац окушао се у Народном позоришту у Сомбору. Потом је одлучио да се пресели у Београд.
Прочитајте још
Живот у Београду
У Београд је доселио после завршене средње школе са намером да упише Позоришну академију. Међутим, Звонко није имао много новца, а школовање на академији и живот у Београду били су скупи. Због тога је мора да пронађе начин, како да заради за живот. С обзиром да му је поред глуме, музика била велика љубав, почео је да пева по београдским кафанама.
У почетку, то су биле кафане које и нису имале баш неки углед, али је Звонко заволео овај посао. Тако је схватио да је његова највећа љубав ипак музика – оно што људе чини срећним.
Прва кафана у којој је свирао, а да је била на добром гласу, била је кафана „Унион“. У њој је наступао седамдесетих година. Звонко је у том периоду певао само традиционалне песме, јер како је рекао, само то је умео. Када је традиционалне и свадбарске песме коначно запевао у једном престижном ресторану у Београду, популарној „Каламегданској тераси“, Звонко је стекао популарност и утабао свој музички пут. Убрзо је Звонко схватио да су му потребне ауторске песме, како би наставио своју музичку каријеру. Пре свега, било му је неопходно више новца за живот у Београду. На помоћ од куће није могао да рачуна јер мује баш тада и отац преминуо.
Фото: В. Данилов
Музичка каријера
Своју прву ауторску песму под називом „Сваке ноћи теби певам“ снимио је 3. децембра 1968. године. Од тог тренутка, музичка каријера Звонимира Богдана ишла је само узлазном путањом. Заиста невероватних 45 година музичке каријере обележио је 2013. године чувеним концертом у Сава центру у Београду. Препознатљив је по свом наступу који прати тамбурашки оркестар. Он пева оригиналне и традиционалне песме, а најдраже су му оне о његовом родном крају. На радију у Новом Саду 1971. године отпевао је своју ауторску песму, коју је и компоновао, под називом „Еј салаши на северу Бачке“. Песма је одлично прошла, а он је потом наставио да пише, компонује и пева. Са годинама успешне музичке каријере низали су се албуми и песме. „Еј, салаши на северу Бачке“, „Већ одавно спремам свог мркова“, „Прошле су многе љубави“, „Говори се да ме вараш“, „Крај језера једна кућа мала“, „Неко сасвим трећи“, „О теби певам најдражи граде“, „Беше један човек“, „Један стари контрабас“, „Љубав“, „Не могу се сетит’ лета“, „Не вреди плакати“, „Буњевачко прело“, “Шта ли ради моја љубав“, “Доћи ћу ти ко у старој писми“, „Спушта се ноћ на равни Срем“, „Винарија, салаш и ергела“ су само неке од најпознатијих ауторских песама овог сјајног музичара.
Фото: Д. Миловановић
Настанак песама
Главни „окидач“ за прављење стихова, мелодија и песама за Звонку је сиромаштво. Људи су, како је рекао, у обичном окружењу, на својим њивама, салашима, поред својих љубимаца, добијали идеје о стиховима. Тако је и он када је путовао у аутобусу, млад, у наизглед безизлазној ситуацији, тражећи пут. Сећао се свог детињства, салаша и тако је у вожњи аутобусом написао једну од својих најпопуларнијих песама „Еј, салаши“.
Фото: В. Данилов
Љубав према коњима
Обишао је најпознатије светске хиподроме. Раније, када није било интернета и информације нису биле лако доступне, Звонко је путовао светом и у свој крај доносио искуства са хиподрома широм света. То је тада било од великог значаја за све оне који су обожавали коње.
Приватни живот
Своју љубав, супругу Марију, Звонко је упознао док је живео у Београду. Била је то велика љубав која је крунисана браком 1974. године. Звонко и Марија имају двоје деце, сина Сигмунда и кћерку Евелну. Након две године заједничког живота у Београду, пар је одлучио да се пресели у Суботицу где и данас живе. Управо у Суботици Звонко и његова породица имају своју винарију по којој су познати дуги низ година. Звонко је постао и деда Нине, Александра и Софије. Његова унука Нина наследила је од свог деде љубав према животињама, а посебно коњима. Њој је Звонко, за први рођендан, поклонио коња. Тај коњ годинама је био веома успешан у свим тркама. Иначе, Звонко је био у браку и са глумицом Гизелом Вуковић која је најпознатија по улози у телевизијској серији „Салаш у малом риту“. Занимљиво, Гизела је била старија од Звонке 16 година. Она и Звонко живели су са Гизелином кћерком Милицом и аутистичним унуком. Гизела је некада била изузетно богата жена, али је познато да је старост дочекала у сиромаштву. Умрла је 2015. године.
(Biografija.org)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
