Милан Веруовић је тог 12. марта 2003. године тешко рањен испред Владе Србије када је убијен премијер др Зоран Ђинђић. Као дугогишњи сарадник и пријатељ премијера, није могао да се помири са званичном истрагом, која говори да су била два пуцња, што он са осталим сведоцима демантује и тврди свих ових година да је било и трећег пуцња, што у целу истрагу уводи и другог стрелца.
Фото: АТА имагес
Из онога што сам више пута до сада поновио, а књигом „Трећи метак- политичка позадина убиства Зорана Ђинђића” и документовао, јасно је да званична прича о 12. марту са истином има везе само у чињеници да је тог дана у дворишту Владе на путу ка свом радном месту убијен први демократски изабран премијер Србије. Сигурно је да постоји много разлога за поступке који би требали да утврде одговорност за пропусте или намеру који су довели до онога што се десило. - говорио је за медије Веруовић.
Да ли ће до њих и када доћи, ја не бих да лицитирам, то зависи од тога колико смо ми као друштво заинтересовани да разумемо догађај који смо живели, или ћемо га препустити историји, помирени са чињеницом да Ђинђића више нема. Његову жртву фалсификовали су лажни, самозвани наследници, који су га друштву представљали и њиме се политички поштапали у актуелним политичким догађајима онако како им је одговарало.
Фото: Профимедиа
Истину на коју се позивам потврђује још 8 непосредних очевидаца као и велики број материјалних трагова и чињеница забележених на лицу места.Тако да не доводим у питање да ли ће истина изаћи на видело. Питање је времена када ће се то десити, у то сам сасвим сигуран… - тврди Милан који је преживео пуцњаву на њега и премијера тог 12. марта.
Да ли је могуће да је поред толико материјалних, балистичких и других доказа тако лоше урађено расвјетљавање случаја?
- Оптужница се заснива на изјавама заштићених сведока без иједног материјалног доказа. Велики број пропуста од увиђаја преко истраге до пресуде за собом оставили су велики разлог за сумњу у оно што смо добили пресудом.Данас покушавају те рупе закрпити причом о политичкој позадини на коју се свако мало неко позива.Поставља се логично питање ако постоји политичка позадина, зашто се нико не запита где је изостала одговорност за политичку увертиру или све што је претходило атентату? - говорио је Веруовић.
- Ако смо искрени не можемо не одговорити на питања, зашто су убице пуштене из затвора после отмице Мирослава Мишковића? Или зашто је Миленковић- Багзи 17 дана пре атентата пуштен на слободу? Ко су судије, тужиоци и полицајци који су веровали да се Багзи налази на познатој адреси да је доступан и безопасан трговачки путник ? Да ли су такву одлуку донели сами или по нечијем налогу ?
Као мотив убиства спомиње се да је Зоран решио да шаље неке људе у Хаг па је то испао званичан мотив. Ви се наравно не слажете са тим?
- Оптужницом мотив убиства доводи се у везу са акцијом која је названа “СТОП ХАГУ“. Овом акцијом осим атентата како се тада говорило планиран је читав низ других радњи, као на пример преузимање власти итд…Од свега остварено је само ово прво. Опет се само намеће питање зашто акција није спроведена до краја?Ако су убили премијера зашто нису преузели власт или прекинули сарадњу са Хагом?
Да ли је Ђинђић морао бити "макнут" да би Србија ишла својим курсем?
- Нема сумње да је и сам био свестан да својим инсистирањем на решавању националних питања (питање Косова и РС) себе доводи у лошу позицију пред западном Међународном заједницом, која је имала другачије планове на Балкану.Једном речју из свега што се може закључити да је посао велика препрека циљевима великих сила.
Они то заправо нису крили пред сам атентат покојног премијера. Поредили су га са Милошевићем, оптужујући га за недовољну сарадњу са судом у Хагу, претили су економским санкцијама итд. На унутрашњем плану мотиви за овај злочин извиру са свих страна. Премијер је кренуо у општу и оштру борбу против организованог криминала, као и увођења реда у државу по многим другим питањима…Порекло имовине и нестали новац (Кипар) државних банака били су такође на списку планова за увођење реда. Суочавање са прошлошћу на искрен начин преиспитивање и именовање злочина из рата тврдећи да сваки злочин има своје име и презиме…
Дакле сигурно је постојало пуно разлога да се мотив атентата испита на унутрашњем плану.
Фото: АТА имагес
Политика Зорана Ђинђића након његове смрти заокренута је за 180'… таква је наставиљена све до данас!
