Milan Veruović je tog 12. marta 2003. godine teško ranjen ispred Vlade Srbije kada je ubijen premijer dr Zoran Đinđić. Kao dugogišnji saradnik i prijatelj premijera, nije mogao da se pomiri sa zvaničnom istragom, koja govori da su bila dva pucnja, što on sa ostalim svedocima demantuje i tvrdi svih ovih godina da je bilo i trećeg pucnja, što u celu istragu uvodi i drugog strelca.
Foto: ATA images
Iz onoga što sam više puta do sada ponovio, a knjigom „Treći metak- politička pozadina ubistva Zorana Đinđića” i dokumentovao, jasno je da zvanična priča o 12. martu sa istinom ima veze samo u činjenici da je tog dana u dvorištu Vlade na putu ka svom radnom mestu ubijen prvi demokratski izabran premijer Srbije. Sigurno je da postoji mnogo razloga za postupke koji bi trebali da utvrde odgovornost za propuste ili nameru koji su doveli do onoga što se desilo. - govorio je za medije Veruović.
Da li će do njih i kada doći, ja ne bih da licitiram, to zavisi od toga koliko smo mi kao društvo zainteresovani da razumemo događaj koji smo živeli, ili ćemo ga prepustiti istoriji, pomireni sa činjenicom da Đinđića više nema. NJegovu žrtvu falsifikovali su lažni, samozvani naslednici, koji su ga društvu predstavljali i njime se politički poštapali u aktuelnim političkim događajima onako kako im je odgovaralo.
Foto: Profimedia
Istinu na koju se pozivam potvrđuje još 8 neposrednih očevidaca kao i veliki broj materijalnih tragova i činjenica zabeleženih na licu mesta.Tako da ne dovodim u pitanje da li će istina izaći na videlo. Pitanje je vremena kada će se to desiti, u to sam sasvim siguran… - tvrdi Milan koji je preživeo pucnjavu na njega i premijera tog 12. marta.
Da li je moguće da je pored toliko materijalnih, balističkih i drugih dokaza tako loše urađeno rasvjetljavanje slučaja?
- Optužnica se zasniva na izjavama zaštićenih svedoka bez ijednog materijalnog dokaza. Veliki broj propusta od uviđaja preko istrage do presude za sobom ostavili su veliki razlog za sumnju u ono što smo dobili presudom.Danas pokušavaju te rupe zakrpiti pričom o političkoj pozadini na koju se svako malo neko poziva.Postavlja se logično pitanje ako postoji politička pozadina, zašto se niko ne zapita gde je izostala odgovornost za političku uvertiru ili sve što je prethodilo atentatu? - govorio je Veruović.
- Ako smo iskreni ne možemo ne odgovoriti na pitanja, zašto su ubice puštene iz zatvora posle otmice Miroslava Miškovića? Ili zašto je Milenković- Bagzi 17 dana pre atentata pušten na slobodu? Ko su sudije, tužioci i policajci koji su verovali da se Bagzi nalazi na poznatoj adresi da je dostupan i bezopasan trgovački putnik ? Da li su takvu odluku doneli sami ili po nečijem nalogu ?
Kao motiv ubistva spominje se da je Zoran rešio da šalje neke ljude u Hag pa je to ispao zvaničan motiv. Vi se naravno ne slažete sa tim?
- Optužnicom motiv ubistva dovodi se u vezu sa akcijom koja je nazvana “STOP HAGU“. Ovom akcijom osim atentata kako se tada govorilo planiran je čitav niz drugih radnji, kao na primer preuzimanje vlasti itd…Od svega ostvareno je samo ovo prvo. Opet se samo nameće pitanje zašto akcija nije sprovedena do kraja?Ako su ubili premijera zašto nisu preuzeli vlast ili prekinuli saradnju sa Hagom?
Da li je Đinđić morao biti "maknut" da bi Srbija išla svojim kursem?
- Nema sumnje da je i sam bio svestan da svojim insistiranjem na rešavanju nacionalnih pitanja (pitanje Kosova i RS) sebe dovodi u lošu poziciju pred zapadnom Međunarodnom zajednicom, koja je imala drugačije planove na Balkanu.Jednom rečju iz svega što se može zaključiti da je posao velika prepreka ciljevima velikih sila.
Oni to zapravo nisu krili pred sam atentat pokojnog premijera. Poredili su ga sa Miloševićem, optužujući ga za nedovoljnu saradnju sa sudom u Hagu, pretili su ekonomskim sankcijama itd. Na unutrašnjem planu motivi za ovaj zločin izviru sa svih strana. Premijer je krenuo u opštu i oštru borbu protiv organizovanog kriminala, kao i uvođenja reda u državu po mnogim drugim pitanjima…Poreklo imovine i nestali novac (Kipar) državnih banaka bili su takođe na spisku planova za uvođenje reda. Suočavanje sa prošlošću na iskren način preispitivanje i imenovanje zločina iz rata tvrdeći da svaki zločin ima svoje ime i prezime…
Dakle sigurno je postojalo puno razloga da se motiv atentata ispita na unutrašnjem planu.
Foto: ATA images
Politika Zorana Đinđića nakon njegove smrti zaokrenuta je za 180'… takva je nastaviljena sve do danas!
