Данило је у емотивној исповести за домаће медије својевремено говорио је о тешкој животној борби, траумама, окретању цркви након немилог догађаја али и љубави са певачицом Наташом Беквалац, која је нађалост након свега доживела крах.
- Скоро сваки дан сам у теретани. Нисам кад одем на скијање и на море, мада нисам неки љубитељ мора, жена ме тера... (смех) Мој отац је из Чачка, тамо је Морава, је л'... Заволео сам због ње воду. Стално сам се бацао у реку као мали. Тата је јако желело да будем ватерполиста, живели смо на Миљаковцу, базен нам је био пет станица од нас - рекао је на самом почетку.
Фото: АТА имагес
- Отац ме је једном пребио јер нисам ишао на тренинге. Већ сам био показао одређени квалитет, али сам био клинац... Хвала му на томе, никад ме, иначе, није тукао. Ухватио ме је био пубертет, то је тако. Тренинзи су били минимум два сата ујутру и два сата увече, а кад се спремамо за нешто онда и до осам сати дневно - изјавио је Икодиновић.
- Једна ћерка, Андреа, има 20 година сад. Са обе ћерке сам у одличним односима, иако не живим са њиховим мајкама. Андреа је имала 7 година непуних кад сам доживео удес, а Хана годину дана само. Сео сам пијан на мотор. Имао сам 1,70 промила алкохола у крви. Хтео сам мало да се опустим, пред првенство, Малага је била у питању. Не знам како бих живео са тим да сам, далеко било, неког убио. Себи сам све урадио. Претицао сам целу колону, кад сам пао са мотора таква киша је кренула да пада... На суду сам рекао да је сва кривица моја. Нисам ни кочио, траг кочења је био минималан. Полицајац који је вршио увиђај ми је једном пришао у неком локалу после и рекао ми да је то био он и да сам летео 86 метара, то је, човече, фудбалски терен. Хитна помоћ је дошла за 15 минута. Доктори нису знали како сам остао жив. Био сам у никад бољој форми физички, то ме је спасло. Истина је да су се доктори око мене мало више потрудили, антибиотик је доведен хитно из иностранства, тадашњи председник се заузео за то, то је истина - рекао је Икодиновић.
Прочитајте још
Фото: АТА имагес
- Моја жена је велики верник. Сваке недеље иде у цркву, родитељи су јој такви, ти ниси свестан... Битне ствари су ми се све дешавале на празнике. Некад сам негодовао јер ме буде у недељу да идемо у цркву, то ми је био једини слободан дан, а сад је другачије. Неке ствари се не дешавају тек тако. Кад сам се пробудио после удеса, рука ми је била онако горе скроз. Одмах сам питао да ли је још неко страдао. То се обично не дешава. Будим се у шок соби. Две гарнитуре људи је умрло, ја сам остао. Били су у кеси, кад умру, то тако иде, рајсфершлус оволики... Законски морају да буду ту у кеси док их не однесу после. Говорио сам себи док сам гледао то: "Мајмуне, шта си себи дозволио". А не могу ништа да кажем, само гледам то... Оштећене су ми биле гласне жице, нисам могао да причам. Доктори су ми прво спасавали живот, па руку. Ребра су ми била сломљена, сав сам у ожиљцима. Прикљештио сам био живце у врату, нисам могао да се померам. Одмах сам био свестан да од шаке нема ништа. То су ми одмах рекли да је то немогућа мисија. Кренуо сам после тога готово од нуле. Шта ја знам да радим у том моменту сем да играм ватерполо? Ништа - истакао је Данило.
- Доста времена је требало да се рашчисти све. Био је развод брака, несрећа није утицала много на развод. То се већ распадало са Наташом... Десило би се свакако. Нови Сад никад није био моја средина, то није мој град. Тамо сам долазио и одлазио, био сам на тој релацији... Тежио сам да се вратим кући у Београд. Било ми је тешко због свега што је било у медијима. Осетио сам олакшање после развода, као неки ранац да сам скинуо са себе, са леђа. Са Мајом сам кренуо после отварања кафане, утицала је много на мене. Смиривала ме је, ја сам се кидао око свега са бизнисом. Унела ми је сигурност. Упознали смо се у кафани. И кад сам стао са кафаном, она ми је говорила: "Хеј, решићемо све". Схватам све што она преживљава, спортиста је, спортски парови увек добро функционишу. Љубав побеђује све на свету. Она има брата, сестру, мајку и оца, волим како се сви они међусобно воле, волим да их гледам заједно - рекао је у емисији Милана Калинића.
Фото: Небојша Параушић
- Ја сам проживео свашта. Преузео сам сад улогу "жене спортисте", ништа ми није тешко, све радим по кући. Због короне сам затворио кафану, али нећу то поново почињати. Завршио сам са угоститељством. Тренирам, сад је све другачије. У кафани се и пило, у диму си нон-стоп, регенерисао сам се од како сам прекинуо рад са локалом - закључио је Икодиновић у емисији на К1 телевизији.
БОНУС ВИДЕО:
