Ристо Ђого је у априлу 1992, заједно с Илијом Гузином, Драганом Алорићем и Драганом Божанићем, учествовао у оснивању Српског радија и Српске радио-телевизије - “Канала С” за време ратних сукоба у Босни и Херцеговини.
Као водитељ Дневника, нарочито је запамћен по завршницама у којима је на шаљив, саркастичан или ироничан начин приказивао догађаје из рата, исмијавао потезе муслиманских (данас: бошњачких) политичара, али и режима Слободана Милошевића. Ти скечеви су му донели велику популарност у српском народу, али и омразу код Хрвата и Муслимана.
Под још неразјашненим околностима , верује се да је убијен, погинуо је пред крај рата 1994. године. Иза њега је остала супруга и два сина, који су данас одрасли момци којима би се сигурно поносио.
Као водитељ Дневника, нарочито је запамћен по завршницама у којима је на шаљив, саркастичан или ироничан начин приказивао догађаје из рата, исмејавао потезе муслиманских (данас: бошњачких) политичара, али и режима Слободана Милошевића. Ти скечеви су му донели велику популарност у српском народу, али и омразу код Хрвата и Муслимана, касније Бошњака.
Након масакра над цивилима на пијаци Маркале, 5. фебруара 1994, када се негирало да су лешеви страдалих људи донесени на Маркале, Ђого је у студио донео неколико лутака којима је поскидао руке и ноге и разбацао по поду. Завршио је прилог са три прста.
Прочитајте још
Смрт Ристе Ђоге још увек је нерасветљена. Његово тело нађено је у Дрини 12. септембра 1994, у Зворничком језеру. Званични извештаји су говорили о несрећном случају, али су постојале озбиљне индиције да је Ђого убијен и да му ниједна кост није била читава.
Њујоршки “Тимес”, истражујући његову погибију, започео је текст реченицом: “Ристо Ђого, главни и одговорни уредник Телевизије Републике Српске, није у ноћи између 9. и 10. септембра 1994. пао с високе терасе зворничког хотела “Видиковац” у Дрину и удавио се. Он је убијен.”
Фото: Принтскрин
Наиме, Ђого је позван да буде водитељ програма у Спортској дворани у Зворнику. Након концерта Ђого је дошао на вечеру у мотел “Видиковац”. Седео је за столом са Гузином када су га позвали да помери кола. Верује се да је пијани Ђого пао с терасе Видиковца и утопио се у Зворничком језеру, где му је тело пронађено.
Иначе, Ристо Ђого је рођен 12. фебруара 1956. године у Калиновику, а од 1958. живео је у Сарајеву. Завршио је Трећу сарајевску гимназију, а на Факултету политичких наука, одсек журналистика, дипломирао је 1979, са изузетним просеком.
Радио је у „Ослобођењу“ и на Радио-Сарајеву. У предратној Телевизији Сарајево је прошао све функције од новинара, преко уредника до главног и одговорног уредника.
Људи су га упамтили као великог патриоту. Дневник је најчешће почињао реченицом "Помаже Бог", а завршавао је са подигнута три прста у ваздуху.
Сећање живи
- Сваке године његове смрти се сете непријатељи и ми, његова породица.
Сећа га се и народ који чини Отаџбину.
Живиш, тата… - Написао је 12.09. 2023. године и опомену српском роду, велики син, свог великог оца, протојереј ставрофор Дарко Ристов Ђого.
Иначе, Ристо Ђого постао је познат сарајевској јавности већ осамдесетих , а нарочито када се јавно ставио на страну Вука Драшковића и потврђивао аутентичност догађаја у Драшковићевом роману "Нож".
БОНУС ВИДЕО:
БРИТАНСКИ СФОР ДОВОЗИ АЛ КАИДУ У БОСНУ: Долазак Муџахедина у Зеницу 1993.
(Стил/Биографија.орг)
