Ова Канађанка је имала операцију стомака, приликом које је лекари требало да утврде узрок болова у абдомену. Иако су је уверавали да ће све бити у реду, када је њен кошмар почео да се дешава на јави мислила је да ће умрети, јер су болови били несносни.
- Сећам се медицинске сестре која ме вози у колицима и каже: "Не брини, добро ћемо бринути о теби" - почиње Дона причу.
Након што су је одвезли у операциону салу, ставили су јој маску на лице и рекли јој да дубоко удахне, како би је анестезија успавала. Међутим, ова жена се пробудила десет минута касније.
- Сећам се да сам осетила да ми бришу стомак нечим и помислила сам: ’Па добро, вероватно чисте после операције’.
Међутим, њена ноћна мора је тада тек почела.
Прочитајте још
Фото: Јутјуб принтскрин/Donna Penner
- Следеће што сам чула је глас хируруга који тражи скалпел. Осетила сам када је направио први рез на мом стомаку - каже Дона, која је била будна, али није могла да се помери нити проговори јер јој је уз општу анестезију дат и паралитик.
- Осећала сам све, све. Бол је био апсолутно ужасан. Желела сам да вриштим, покушала сам да вриштим - сећа се ова жена, чија је агонија трајала 90 минута. - Било је екстремно трауматично. А бол, знате, то је 90 минута чисте тортуре.
Није могла да помера ни очи, а желела је да сигнализира докторима да је будна.
- Покушала сам да плачем, како би видели сузе. Све време сам мислила да умирем, толико је било болно - сећа се.
Да ствар буде још гора, Дона је била интубирана. Имала је цевчицу у грлу која је повезана са машином која је требало да јој обезбеди кисеоник. Била је подешена на седам уздаха у минути, а како је њен пулс био све јачи, тако је Дона имала осећај да се гуши и да јој недостаје ваздуха. Имала је осећај да јој плућа горе. У једном тренутку учинило јој се да се операција ближи крају и тада је осетила да може да помера језик. Паралитици су попуштали, а она је покушала да помера цев из грла померањем језика надајући се да ће тако привући пажњу докора. Анестезиолог је приметио шта се дешава. Извадио је цев из њеног грла и тада је чула сестру да виче "диши, Дона, диши" док се она гушила.
Са ове дистанце, више од деценију након овог ужасног догађаја, ова жена сматра да је "била изван свог тела".
- Напустила сам своје тело. И даље сам могла да чујем шта се дешава у соби, али нисам чула јасно. То је звучало као нека удаљена бука.
Дона каже да је осетила и некакво умирујуће присуство, те да се молила и да у том тренутку није осећала страх. Убрзо се, како каже, вратила у своје тело, а онда је прошло паралитичко дејство лекова, након чега је хирург дошао да је обиђе, па му је испричала све о свом искуству.
Да ни лекарима није свеједно када схвате да је пацијент заправо био будан током операције, доказ је др Тај Балард. То се десило једној њеној пацијенткињи, када су након 40 минута трајања операције схватили да јој није дата адекватна количина анестезије, те да је жена осећала болове током једног од најболнијих делова захвата.
Балард каже да ју је то променило, те да је након тога преиспитивала целу своју каријеру, а затим је почела да обучава друге како би подигла свест о интраоперативној свести, односно буђењу током анестезије.
Истраживања су показала да један до два од 1.000 пацијената барем делимично буде будно током операције, што не би требало да се дешава.
БОНУС ВИДЕО:
