Теја Дора (Теyа Дора) је први пут била у жижи интересовања када је снимила песму "Џанум", и од тада је једна од омиљенијих певачица млађе генерације. Теодора је прво била фокусирана на компоновање, и створила је многе хитове за наше познате извођаче, међу којима су и Наташа Беквалац, Николија, Анастасија Ражнатовић, Јована Николић и други.
Теодора се родила 1992. године у Бору, у „граду бакра“ је провела предшколско детињство и управо је у свом родном месту почела да се бави музиком.
- Са мојом мамом сам често од улице Трећи октобар, где смо живеле, до центра Бора ходала преко парка испод школе Вук Караџић. На крају парка била је зграда у којој су стално улазила и излазила деца и кад ми је мама рекла да је то музичка школа, буквално сам почела да је опседам да ме упише. Била сам баш мала, имала пет година само, али сам већ била навучена на клавир. Мама и тата су у стану у Доњем Милановцу имали неку стару органу и док сам била беба забављали су ме дајући ми да лупкам по диркама. То је случајно чуо њихов пријатељ Неша наставник музичког у тамошњој основној школи и често ме је још од моје друге године водио на пробе школског хора и показивао ми ноте на клавиру. Са пет година ми је тај инструмент био толико близак да сам мислила да је праведно да пре него што кренем у основну кренем у музичку. На моју велику срећу исто је мислила и Оливера Богдановић тада професор клавира у борској музичкој школи. Са Силвијом Васић директорицом школе потрудиле су се да од министарства добију дозволу и упишу ме иако је закон предвиђао упис деце тек са седам година. Сећам се и да је моја мама ишла са мном на часове солфеђа, седела у задњој клупи, а испред ње ми, све ситна дечица и уместо мене је преписивала лекције са табле јер сам ја у то време преспоро писала. Љубав и нежност коју сам добијала од свих тих људи у Доњем Милановцу и Бору дефинитивно је имала утицај да никада не пресатанем да се бавим музиком. Сви су ме охрабривали, грлили, а на пример наставник клавира моје маме Жика Станић ме је често и частио за чоколаде тако да су све те награде много значиле - испричала је Теодора у једном интервјуу.
Теyа Дора је касније завршила и средњу нузичку школу Др Војислав Вучковић у Београду и онда је са 16 година изабрана за стипендисту Беркли музичког колеџа у Бостону. О том делу живота такође воли да прича.
- Упознала сам сјајне људе у Бостону, од велике звезде данашњице Чарли Пута с којим сам годинама похађала неке предмете, па до Џими Пејџа фронтмена групе Лед Цепелин који је доктор музике са Берклија и честитао ми је лично по завршету мог завршног концерта – сећа се наша Боранка и истиче – На Берклију сам кад год сам могла представљала културу наше Тимочке крајине за коју ме везују заиста најлепше успомене. У аранжманима сам често користила наш етно мелос, делове влашких песама, стилове певања жена на ранијим поселима и то се у комбинацији са р н б и попом баш допадало Американцима. Буквално сам их заразила том чежњом за источном Србијом коју ја осећам и данас у себи. То се одразило и на моју каснију музику. Ево исто је и са Рамондом. Још као мала шетали смо мама тата и ја Ртањом где смо са берачима биљака налазили и сликали по неку рамонду о којој ја данас певам - казала је Павловска.
Прочитајте још
Та чежња је била и инспирација за песму Рамонда јер говори о цвету са Ртња, каже Теја Дора која се пријавила на Избор за песму Евровизије са жељом да победи и да Рамонду, источну Србију, Бор и Доњи Милановац где је одрастала и уживала у детињству, представи и целој Европи.
(Бор030)
БОНУС ВИДЕО:
