Слађана је била одсутна, а сада се вратила на Б92 на којој је уредница емисије "Желим да ти кажем". Пре две године се остварила у улози мајке, а та животна улога јој је легла савршено.
- Уз велику помоћ бака, деке, тетке, куме и мојих колега. Мислила сам да ће то бити једноставније. Пре две године сам имала илузију да када родиш дете, онда си све завршио. Не, тек тада почиње (смех). Ми смо сада у фази када је Вук кренуо у вртић. Сви они који су то прошли знају како изгледа - три дана иде у вртић, па је болестан две до три недеље. Таман се врати и ти се понадаш, а онда се он поново разболи. Колеге су ми доста изашле у сусрет. Поприлично радим од куће, колико год је то могуће да се заврши посао. Често по доласку на посао ме позову из вртића, да хитно дођем.
Она је најискреније говорила о родитељству, није разумела неке мајке све док сама није постала мајка:
- Мање него што сам мислила да ће ми недостајати посао. Када сам одлазила на породиљско, рекла сам да се враћам са порођаја после три месеца, а онда сам молила људе из комисије да ми продужавају одсуство колико год је могуће. Заправо тек онда схватите колико је то претешка улога. Морам сада да искористим прилику да се извиним свим оним женама које су биле деценијама у редакцијама на неким позицијама, а при томе су биле мајке које су долазиле на посао након непроспаваних ноћи. Ујутро када ми стигне порука да ли се већ спремам на посао или сам још у кревету, тачно знам да ће нека мама да пусти поруку како неће доћи на посао јер јој је дете болесно. И наравно, никада нисам пресрећна због тога и немам разумевања. Док се то не осети на својој кожи и не пређеш ту фазу, не можеш да имаш разумевање. Ја већ размишљам ко ће да ме замени и ко ће да одради то што је потребно. Сада ме је сустигло то све исто, јер сада сам ја та која шаље поруке и ја која доводи друге у ситуацију да морају да се организују због мене. Схватила сам шта је најтежи посао на свету иако сам мислила да нема тежег посла од мог. Има и те како - каже Слађана Славковић.
Прочитајте још
Упркос свим породичним захтевима, Славковићева успева да се организује и са пословним обавезама:
- Ја и даље доста времена проводим са њим, али он не схвата да ја морам посао да завршим. Оно што се на послу заврши за два сата, код куће радите пола дана. Вук тражи компјутер за себе, док мама разговара телефоном. Он понекад мало дречи јер тражи мамину пажњу и не дозвољава да завршим посао. Онда се ја извињавам саговорницима. Морам да признам да је мало себичан и тражи ону пажњу коју је имао док се нисам вратила на посао. Заиста се трудим као и сви остали.
БОНУС ВИДЕО:
