- Имам ја нешто пре тога, госпођо матичарко, ако се не љутите? - рекао је он.
Сви су били шокирани, али од шока нико није одреаговао, а матичарка је мимиком дала знак да може да уради то што је наумио. Тада је Лаза отишао до своје девојке, за коју нисмо ни знали да постоји а још мање да ће доћи на нашу свадбу, забога, он је венчани кум и зашто би доводио непознату, анонимну особу са којом је наводно у вези три недеље на такву једну свадбу?!
Притом, знамо се сви пуних 14 година и знао је да смо Мартин и ја о овом дану сањали. Годинама. Е, зато сам бесна.
Углавном, пришао је девојци и клекнуо. Изговорио је четири речи које ми и даље одзванјају у глави: "Удај се за мене". Људи су од шока почели да се смеју.
И док су сви били усхићени и весели, ја сам згрожено посматрала све.
Прочитајте још
Чак је и Мартин одушевљено отишао да изљуби новопечене веренике. И тек после неколико минута, матичарка нас је вратила у реалност речима "Извините, имам заказано следеће венчање за пола сата, можемо ли да обавимо овај чин?"
И тада сам рекла да. И свима је било лепо, сви су били срећни, осим мене.
Од тог тренутка се пола свадбе ни не не сећам. Толико је све постало неважно, мојих пет минута, мој тренутак најважнији у животу је упропашћен… и то нико није разумео. Свима је било супер што су ми други украли то. Разумите, није проблем што је неко неког просио. Проблем је што је за то одабрао најгори тренутак и што није питао младенце да ли се слажу да им неко украде тренутак.
Чекам слике са свадбе, рекли су добићемо их за десетак дана, и плашим се на шта ће личити. Да ли ћу тога желети да се сећам до краја живота? И питам се, да ли желим да проведем живот са човеком који и даље не схвата како сам доживела догађај са нашег венчања, јер је њему то, изгледа ок! Размишљам да се можда и разведем. Ето. Е, сад ми судите - написала је девојка.