Пре седам година музичар је открио да има проблем са срцем, а две године је трајала његова борба док није стигла страшна вест - једино га може спасити трансплантација. За два дана Горан Филић слави, како каже, свој пети рођендан. Истиче да у његовом телу данас живи и он и момак чије срце носи. Његова прича о сусрету са породицом младића чије срце носи посебно је емотивна.
- Констатовано је да ми треба трансплантација. Време сам проводио по болницама док ми докторка Драгана Кошовић са Института Дедиње није рекла: "Филићу, иди кући. Можда те позовемо већ сутра, а можда те никада не позовемо". Ја сам се насмејао, а она ми је рекла да сам или веома храбар или луд. Знајући да сам тек 54. на листи чекања, а да се тада радило по једна или две трансплантације, али и да ипак о томе одлучује и крвна група и много других фактора и параметара... Ипак, Бог одлучује о томе, ја сам АБ позитивна група, веома ретка и вероватно нисам имао никакву конкуренцију. Тако сам са 54. места допао на прво - присећа се Горан Филић.
Фото: Јутјуб принтскрин/Prva TV
Како каже, имао је срећу да га после пет месеци позову.
- Био сам у веома лошем стању, извадили су из мене 60 литара воде... Операција срећом пролази успешно. У документарцу сам гледао своје срце у посуди када су га извадили и видео сам последња два откуцаја свог бившег срца. Откуцало је само једанпут, други пут је стало - прича Горан Филић.
Прочитајте још
Како каже, одмах по завршетку емисије замолио је сестру да му да оловку и папир.
- На коленима сам написао песму "Анђео на земљи". Песма је посвећена преминулом дечку који је имао 32 године. Послао сам је другу, који ради са мном. Снимио сам песму, урадио сам са синовима спот и та песма служи као промоција важности донирања органа у Србији - прича једва задржавајући сузе Горан.
Фото: Јутјуб принтскрин/Prva TV
- Тешко ми је и данас. Имао сам жељу да упознам те хумане људе. Појавио сам се у емисији "Никад није касно" и то само са циљем да нађем људе који су ми донирали срце. Плакао је цео студио. Тако је мајци на телефону изашла вест. Рекла је ћерки да погледа на јутјубу и када ми је стигла порука од сестре, када сам то преживео мислим да ћу да живим 100 година - прича кроз сузе и додаје:
- Видела је моју причу, али сумњала је да ли сам то ја. Истог дана у исто време... Нема сумње да сам то ја која носи срце њеног брата. Целу недељу док смо чекали тај сусрет са њима, нисмо преспавали ниједну ноћ. Када смо дошли, изашла је сестра преминулог дечка, са својим мужем, затрчала се... Загрлили смо се чврсто. Плакали смо, било је као да смо се знали сто година. То је трајало 3-4 минута, када смо се раздвојили, она ми је рекла: "Извини, је л' могу само да ставим руку на твоје груди да поздравим брата?" - прича кроз сузе Горан.
- То нас је још више расплакало! Ушли смо у кућу, оног момента када ја прелазим праг њихове куће. То је срце из те куће изашло пре годину и по дана, и фактички сада то срце ја враћам поновно у тај дом његов, дом, то се помисли у себи, нисам рекао наглас - прича Филић.
- Био сам са родитељима, седели смо у новим гарнитурама, и када су они замолили да пређемо за кухињски сто да ручамо. Кренуо сам први и није ми било битно где ћу сести. Кренуо сам на две бочне столице и сео на ћошак стола. И отац ми каже: "Баш сам чекао да видим где ћеш да седнеш, јер сам сањао сина пре 15 дана како долази кући и седа баш ту". А баш пре тих петнаест дана је било моје појављивање у емисији - прича Филић са сузама у очима.
Фото: Јутјуб принтскрин/Prva TV
И водитељка Ирина Вукотић се толико потресла, да није могла да сакрије сузе.
- Поново смо плакали, ми смо сада као једна породица. Посећујемо се, они траже да буду анонимни и даље, али таква породица заслужује да стоји на крову света и да буде пример свим породицама када остану без свог најмилијег. Осим срца, дали су све органе свог детета. Спасли су неколико живота - каже Филић.
- Њима је само било важно коме ће отићи срце. И ето сада нас двојица живимо заједно у једном телу, наступамо заједно... Ово је толико тешка прича да се не може испричати без суза - каже Филић за "Прва ТВ".
БОНУС ВИДЕО:
