Ваведење или Света Пречиста или Женска Богородица је у календаре убележена црвнеим словом и спада међу 12 највећих хришћанских празника.

Слави се као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у храм Божји, у пратњи својих родитеља Јоакима и Ане. По обећању да ће им дете које господ подари посветити њему на службу, свети Јоаким и Ана довели су трогодишњу Марију у јерусалимски храм.

Првосвештеник Захарија, отац светог Јована Претече и Крститеља увео ју је у светињу где је била до 12 године. После смрти родитеља, Марију су дали Јосифу, рођаку из Назарета у чијем дому прима благовест од арханђела Гаврила да ће родити Сина Божјег.

Заштитница

Сматра се заштитницом жена породиља и постоје различита народна веровања везана за моћ икона на којима је она представљена.

Постоји обичај да се после службе у цркви, свечано одевене и окићене цвећем, окупе све младе жене које су се те јесени удале.

Јужно Поморавље има своје обичаје, те се жене које немају деце упуте ка манастиру Црквица, где се моле како би добиле пород.

Сточари славе Ваведење како би им Богородица заштитила стоку од звери.

На основу времена на сутрашњи дан, у источној Србији су предсказивали род усева. Ведро небо и лепо време значи обећавајуће и добро лето.