Мајка их је охрабривала да што више истежу лигамент којим су спојени како би могли да, колико је могуће, функционишу "раздвојено" што су и успели јер се лигамент којим су повезани проширио чак 12 центиметара.
Као резултат њихове славе, термин сијамски близанац постао је да се користи за све близанце спојене неким делом тела, било које националности.
Трчали су, пливали, помагали родитељима у пољопривреди и кућним пословима. Једном приликом их је приметио Британац Роберт Хантер и убедио њихове родитеље да их поведе на Запад у циркус, на шта су они пристали. Тамо су наступали и до шест дана недељно, радили салто, подизали тегове и играли су шах.
Доктори су открили да су оба брата осећала исто, ако на пример голицају само једног или ако је један појео нешто што му се не свиђа то би осетио и други. Били су веома интелигентни.
Године 1838. се селе у Северну Каролину и тамо упознају две сестре свог комшије. Чанг се одмах заљубио у једну од сестара, а и она му је узратила љубав, па је тако било договорено да се и Енг ожени другом сестром.
Прочитајте још
Никоме није било јасно како су парови имали нормалан сексуални живот, али су и једни и други имали много деце. Чанг је имао десеторо деце, а његов брат Енг чак 11.
Кревет у којем су спавали био је направљен за четворо и браћа су лежала у средини док су њихове жене биле са стране.
За време грађанског рата су остали без новца па су одлучили да се врате циркусу.
Једном приликом Чанг је доживео инфаркт па је његова цела десна страна остала парализована. Близанци никако нису желели да буду раздвојени све док нису дошли до година када су кренули да се плаше да ће један од њих умрети и да ће други живети са лешем.
Међутим, доктори нису хтели да их раздвоје.
Године 1874. Чанг добија бронхитис и два дана касније је преминуо. Енг се пробудио поред мртвог тела и успаничен није знао шта да ради. "Онда и ја идем", рекао и је и од туге и бола преминуо након само три сата.