- С обзиром на то да је Ђоле гледао на живот с пуно хумора, он је прошлог новембра написао нама једно писмо, тј. мејл. Ми смо се дружили тада и виђали сваки дан. Желео је да нешто буде записано. Не мислим ја нигде да идем, говорио је - рекла је Јелена и додала:
- То није био списак захтева, већ као Киплингова песма. Неће бити никад објављена, јер је то нешто између њега и нас. Кад сам то добила, нисам желела да читам. Све нас је припремио на то. Једна од порука је била како да се понашамо кад плотун бљувотина крене на његову породицу, говорио је како да се односимо према његовом ауторству. Ми само то спроводимо, као човеку који нам је испуњавао све жеље.
Дружење с Тањом Петернек Алексић кренуло је у библиотеци у Врбасу на промоцији књиге "Планета двориште", коју је Оливера Балашевић написала пре две године и у којој је описала своје детињство и одрастање уз самохрану мајку, чије је презиме Савић с поносом ставила на корице књиге као знак поштовања према свему што је учинила за њу и њеног брата. Оливера је говорила о срећном детињству, које није било лако, о спортским медаљама које је доносила да усрећи мајку, као и оцу, чију љубав никада није имала.
Фото: Н. Фифић
- Мајка је имала само етикете. Она је дошла у Зрењанин из Ковачице пуна наиве, коју су тамо неговали. Веровала је да је свет добар као Ковачица. Отац није учествовао у одрастању своје деце. То је једна ситна паланачка трагедија. Био је син јединац. Имао је кућерду на лакат. Кад је почела моја спортска каријера, мислила сам да ће име прочитати у новинама и бити поносан и да ће се појавити на вратима, да ће они бити заједно и срећни што имају такву децу. Пролазила сам улицама где он станује и ради - сетила се Оља, а потом је причала и о позиву који му је упутила кад је добила већ двоје деце.
- Одлучила сам да га позовем кад се родила Јелена. Представила сам се својим именом и новим презименом. Пауза је дуго трајала. Изговорио је само: "Погрешили сте." Можда је мислио на то да се нисам јавила... Негде смо у исто време спустили слушалицу, то је једино што смо урадили заједно - испричала је удовица кантаутора.
Ђорђе Балашевић је први пут из књиге сазнао да Оливерина мајка није желела да је роди, што је испричала првој комшиници кад су се селили у нови стан.
Фото Д. Миловановић
- Нисам хтела да је родим. Нека ми бог опрости. Почео је да се окреће од мене и Зорана (старији брат, оп. аут.). Осетила сам да још једно срце куца у мени. Скакала сам с високих мердевина не би ли отишла... Стављала сам камен на стомак. Није се дала. Знала сам ја да је јака - биле су речи Оливерине мајке.
Разговор је настављен у Новом Саду, у студентском дому, у соби 212, за коју је везују најнежније успомене на прве дане љубави, на сусрет на купалишту Штранд и акробације у скоку у воду које је изводила да би је приметио. Присетила се извиривања на прозор да види када Ђорђе стиже, говорила о слетању низ ходник студењака опеваном у песми.
- Отишао је са уверењем да сам јака. Први пут кад су се одшкринула небеска врата... Није отишао ни разочаран, а ни резигниран. Уживали смо са нашим унукама. Учила сам их ластиша. Посматрао је све задовољно и мирно. И то је тако - закључила је Оливера Балашевић.
Ђорђе Балашевић преминуо је изненада 19. фебруара у 67. години.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
