Занимљиво је да се та имена често карактеришу као "нехришћанска" и подлежу промени приликом крштења.
Када се дете роди под именом које није присутно у црквеним књигама, приликом крштења му се даје име које се налази у црквеним књигама, обично именом неког свеца. Ово се сматра као почетак новог живота са Христом, као поновно духовно рођење.
Међутим, постоје и изузеци од овог правила. Нека имена, која су некада сматрана неправославним, постала су данас веома уобичајена, попут имена Тара.
У таквим случајевима, често се не захтева промена имена приликом крштења. Слична ситуација је и са новим именима попут Миа, Лара, Селена, Ника, Ела, Вид, Лав и сличних, која нису присутна у црквеним књигама.
Ипак, пракса у вези са крштењем може варирати у зависности од личних убеђења, локалних обичаја у цркви, као и савета свештеника или духовника.
Прочитајте још
Постоје делови Србије где се може бити флексибилнији у вези са овим питањем, док су у неким другим земљама, попут Русије, строжија правила - не дозвољава се крштење уколико особа не носи име по неком свецу.
Укратко, у Србији постоје различити случајеви када је у питању давање имена приликом крштења, а много тога зависи од индивидуалних околности, локалних обичаја и препорука црквених ауторитета.
БОНУС ВИДЕО
(Курир)
