Наиме, Милош Бојанић са Драгицом има сва сина Микицу и Банета, обојица су повукла таленат на оца и баве се музиком. Милош је са њиховом мајком био од своје 22 године, а како каже, веза је трајала само пет дана, након чека су одлучили да се венчају.
Фото: АТА имагес
"Ех... нас двоје, два Босанчића... Видели се у кафани и ја јој рекао: "Ја бих волео да ти будеш моја жена." Тако је и било, и после пет дана ми смо се венчали."
То је било свиђање на први поглед. Како човек да се заљуби за пет дана, па то је немогуће, он је мислио. Он није био са њом 24 сата, они нису спавали заједно, она је невина ушла у тај брак. Они су били балавци, Драгица 18, а он 22 године. Она га никада није спутавала, увек га је у свему пратила.
"За наш раскид мислим да је највећи кривац баш тих пет дана, нисмо се довољно упознали. Ми смо се споразумно развели, све смо се договорили. Поделили смо имовину. Ја сам тада имао две куће овде, кућу на мору и један бизнис, пекару. Она је узела те две куће и пекару, мени је остала кућа на мору и наставио сам даље. Ми се никада нисмо посвађали, наша деца никада нису чула да се ми расправљамо. Е сада, морам да признам да је било мало проблема када сам се други пут оженио, женска сујета је прорадила", рекао је Милош својевремено, па је додао да је након брака 4 године био слободан.
- Градио сам један дворац, радио пуном паром, наступао... Посветио сам се свим тим неким стварима, а онда сам упознао моју Бранку, с њом је прошло више времена него с Драгицом, 15 дана. Бранку и мене нико други није спојио него сам Господ бог. Мени је њена једна пријатељица причала о њој, знаш већ како иду те женске приче... Лепа је, добра је, исто Босанчица, али сам ја тада био у неком свом другом филму. Када сам имао једну несрећу, све се променило, отишао сам под Острог и кренуо је нови живот - говорио је он за Курир.
Прочитајте још
Фото: АТА имагес, ТВ Пинк принтскрин/Папарацо лов
Љубавна прича са Бранком
Једно вече у четири ујутро, када сам се вратио са свирке, та моја комшиница ме чује и ја је тада питам за Бранку. Она није хтела да је зове толико касно, али сам ја окренуо. У четири ујутро! Рекао сам јој да ми је Верица причала о њој, да је лепа, и кажем јој да бих желео да је упознам.
- Мени је остао њен број и ми смо контактирали две недеље тако, без да смо се упознали. Ја сам тада осетио да је прорадила нека хемија, бар с моје стране. Кроз причу сам схватио да ми држи пажњу. Одем ја у Пазову, где је она живела и радила, и кад сам је видео, нисам могао да угасим кола. Једноставно нисам умео у том тренутку. Прелепа црнка у белим кломпама ме сачекала, моја животна сапутница Бранка. Ми смо седели цео дан и причали, и ја јој кажем: „Јао, девојко моја, ти да имаш десет година, ја бих тебе одмах узео за руку и оженио!“
- Она је ту ноћ - судбина или шта ли је већ - заглавила на операцији слепог црева, ја сам отишао на море и понудио јој да дође да се опорави код мене. Ја сам њој ту раницу прскао, превијао, спремао јој чорбице од рибе. Провели смо на мору 15 предивних дана. Вратио сам њу у Пазову, ја у Нови Сад.
Фото: Јутјуб принтскрин/Directors Guild of America
- Бацио сам се с радником на мешалицу да завршим градњу куће. Она је дошла код мене у ту кућу и провели смо ноћ заједно. Имали смо само један кревет, купали смо се код мог садашњег кума. То вече сам ја њој рекао да не иде нигде и да остане да живи са мном. Нека будемо заједно и три, шест месеци, објаснио сам јој да ћемо подвући линију и направити математику.
- Рекао сам јој да са мном не може да пропадне. Тако смо ми почели и ево, 21 годину никада није било да смо посвађани или да не причамо пет минута. Цела моја фамилија ју је прихватила, моју децу је поштовала, једино нисам успео с бившом женом да је спојим, јер је Драгица на почетку нешто извређала - закључио је Бојанић за Курир.
