Јован Јовановић Змај рођен је 24. новембра 1833. године у Новом Саду. Одрастао је у старој и угледној породици, а родитељи су му били Марија Гавански и Павле Јовановић, који је био градоначелник Новог Сада.
Већ у раном ђетињству Јовановић се заинтересовао за српске народне песме које су му рецитоване. У то време је чак и сам почео да саставља песмице.
Иако је по занимању био лекар, Јован Јовановић Змај је 50 година уређивао и објављивао дечје, књижевне и политичке часописе.
Током студија медицине радио је и као надзорник задужбине Текелијанума и издавао сатирични лист "Змај". Тако је и стекао свој надимак.
Надимак
Чика Јова Змај, свој познати надимак добио је случајно. Као и већина Срба из тог времена у Војводини, велики значај придавао је Мајској скупштини, одрзаној 1848. године.
Прочитајте још
На том скупу у Сремским Карловцима Срби су прогласили аутономно Српско војводство (Српску Војводину), што је у оно време био догађај од великог политичког и друштвеног значаја.
Фото: Википедија/Јавно власништво, Shutterstock
У његову част чика Јова је поред свог имена увек дописивао 3. мај (датум одржавања Скупштине).
Једном се догодило да је у потпису изоставио тачку после броја три, па је трећи дан маја постао - Змај!
Захваљујући овој малој омашци, Јовановић је добио надимак по коме је и данас најпрепознатљивији. Надимак је послужио и као надахнуће за име његовог чувеног сатиричног часописа, а место где је умро, Сремска Каменица, једно време носило је придев Змајева.
Образовање
Основну школу похађао је у Новом Саду, а средњу у Братислави. Након тога одлази на студије права у тадашњу Пешту, Беч и Праг. Студирање права је заправо био жеља његовог оца, али је више био наклоњен медицини и физици. 1860. године је завршио студије права, а 1870. године је дипломирао медицину у Пешти.
Оно по чему је Јовановић био посебно познат су збирке песама за децу које говоре о срећној породици и животним проблемима на које је желео да припреми децу једноставним и поучним стиховима. Укупно је написао више од четири стотине дечијих песама, а инспирисан је личном трагедијом, односно смрћу сопствене деце.
Под утицајем немачких романтичара и народног песништва писао је и љубавне песме: "Снохватице", "Ђулићи" и "Ђулићи увеоци".
Смрт деце
У Новом Саду је 1861. године упознао своју супругу Ружу Личанин, а љубав и испуњен породични живот послужили су му као инспирација за писање дела Ђулићи (тур. гüл - ружа). Неколико година касније доживео је породичну трагедију.
Прво је умро његов трогодишњи син Мирко, а затим и тромесечна ћерка Тијана. Јован и његова супруга потражили су утеху у сину Сави, али и он је преминуо недељу дана касније. Њихово четврто дете, син Југ, умро је на порођају. После рођења петог детета, ћерке Смиље, умире и Јованова супруга Ружа. Јовану је остала само ћерка Смиља, али је после две године и она умрла од туберкулозе. На основу ове личне трагедије написао је збирку елегичних песама Ђулићи увеоци.
Преминуо је 3. јуна 1904. године у Сријемској Каменици, месту које се по њему једно време звало Змајева Каменица.
БОНУС ВИДЕО:
