Први супруг Цеце Бојковић преминуо је 1993. године, док је са Муцијем, другим супругом, била све до његове смрти 2004. године. Трећи брак је уследио 2011. године, када се удала за дипломату Славка Круљевића.
Фото: АТА имагес
Светлана Цеца Бојковић је рођена 1947. године у Земуну. Одрасла је на Врачару. Њена мајка Вера је била домаћица, а отац Цветко официр и геодета на Војно – географском институту у Београду. Цветко Бојковић је био родом из Куманова, а Вера из Књажевца.
Цветко је завршио Краљевску војну академију, а након што је упознао Веру доселио се у Београд. У једном интервјуу признала је да су родитељи били доста строги и упућени на њу, с обзиром да је била јединица. Знало се када се једе, када се спава или учи. Светлана је много година касније казала да је желела да постане глумица како би се ослободила стега и прецизности који су у њиховом дому владали.
Врло рано је почела да свира клавир, па је упоредо с основном школом похађала и музичку школу. Ишла је у ИВ београдску гимназију, природно-математички смер и Средњу музичку школу. Једном приликом је казала како је одувек била врло активна. Одличан ђак у обе школе и једна је до првих добитница Вукове награде.
Глума јој је од детињства била велика љубав, пошто су је редовно водили на представе прво у Марионетско позоришту, затим у „Позоришту Бошко Буха“. Тек касније је почела да гледа оно што гледају одрасли. Током основне и средње школе била је члан драмских секција, па је још као гимназијалка приредила један рецитал с којим се њена школа такмичила са осталим у Београду.
Прочитајте још
Са 16. година је почела да глуми у Аматерском позоришту „Дадов“, а након што је матурирала пријавила се за полагање пријемног испита на Факултету драмских уметности у Београду. Њени родитељи су били очајни јер је с обзиром на оцене могла да упише било који други факултет за који не би морала да полаже пријемни.
Фото: В. Данилов
За полагање ју је спремао глумац и њен тадашњи дечко Милош Жутић. Баш у том периоду започиње њена прва велика љубавна прича.
Успела је да упише Академију у класи професора Предрага Бајчетића, а већ на другој години факултета добила је прву позоришну улогу.
Прва велика љубав
Упознали су се у периоду када је она покушавала да упише академију, а он јој помагао да се припреми за пријемни. Врло брзо су започели везу, а три године касније и венчали.
- При кретању у том смеру све ми се догађало брже него што је то уобичајено. Две године после уписа на Академију била сам, још као студент, по одлуци Бојана Ступице, примљена за сталног члана ансамбла Југословенског драмског позоришта! И те 1968. године играла сам у седам премијера, а имала сам и осму, личну: удала сам се за глумца Милоша Жутића. Потом сам, 1970, дипломирала, а врло брзо, крајем 1972, донела сам на свет Катарину, моју Кају - испричала је својевремено глумица.
Она је открила да је имала проблеме са трудноћама:
- Јако сам желела да родим, а имала сам, пре тога, проблеме са трудноћама. Зато сам ову трудноћу прихватила као дар од Бога. Била сам врло срећна. Током ове трудноће имала сам само позитивне мисли, а порођај сам доживела као космички доживљај. Јер, не постоји ништа на овом свету што може да се пореди са треном кад сам чула први плач моје Каје... - рекла је она.
За првог супруга Милоша удала се када је била трећа година студија.
- Удала сам се кад сам имала двадесет једну годину, а Милош осам више. Били смо недозрели за брак и дошло је до ерозије наше заједнице, али не и нашег људског односа. Тај наш људски однос није изостао до краја његовог живота, до 1993, до његове педесет четврте године, упркос чињеници да смо обоје били у новим браковима - ја са редитељем Љубомиром Муцијем Драшкићем, а он са глумицом Огњанком Огњановић, са којом је добио сина Ђорђа, а и нас две смо биле и остале јако блиске. Милоша је савладала најтежа болест - рекла је она.
Фото: В. Данилов
Стасавала сам с Милошем од својих непуних осамнаест година па све до тридесет пете, и то је био изузетно битан период у мом формирању. А онда је дошло до свакодневних, ситних неслагања. Вероватно сам била неиживљена као жена, јер ми је он био и први озбиљан дечко. Можда се и не бих развела да сам била старија и зрелија. Али ето, било је тако како је било - рекла је Светлана
Брак са Милошем Жутићем доживео је дефинитван крај када се Цеца заљубила у другог мушкарца, редитеља Љубомира Муција Драшкића, што је отворено и признала свом тадашњем мужу.
-Своју везу с Муцијем започела сам као зрела особа и формирана глумица. Стицајем околности, наша љубав се родила на послу, обоје смо били у жирију за награду „Бојан Ступица“, због чега смо доста путовали заједно. У почетку смо као познаници причали о свему и свачему, и ја нисам ни приметила шта се дешавало. Само сам једног дана схватила да сам се заљубила. С Милошем сам била веома искрена, пре свега зато што сам га поштовала и нисам хтела да будем у ситуацији да га лажем. Одлучила сам да с њим разговарам отворено - испричала је глумица.
Нова љубав пре развода
Цеца је причала и о браку са Муцијем:
- Моји бракови су се преклопили осамдесетих година. У заједницу са Муцијем ушла сам пре развода од Милоша. Моја и Муцијева љубав била је јача од свих правних норми, а званично смо се венчали тек 1990. године, јер он је, из свог првог брака, изашао на исти начин као ја из свог - рекла је она.
- Он је крајем деведесетих почео да тоне у неку врсту депресије, а прави израз је одустајање од живота. Никад пре тога није хтео да се "чекира" код лекара. После бомбардовања другари су га одвели у болницу "Свети Сава" и тада му је констатован проблем са крвним судовима. Умро је 2004. од срчаног удара у шездесет седмој години.
Трећа љубав донела јој је мир
Садашњег супруга Славка упознала је преко заједничких пријатеља.
- Славкови пријатељи који су мене познавали позвали су ме на вечеру. Он је пре тога био у Њујорку четири године, где је обављао функцију заменика шефа Мисије Србије при УН. Кад се вратио, наши пријатељи су уприличили вечеру на којој смо се упознали. Они су онда настављали да праве вечере да бисмо се још боље упознали, и тако је то трајало два месеца, односно док на крају нисмо сами отишли на ручак - испричала је Цеца једном приликом.
Стил/Глорија
