С.А. (63) из Сплита је дијабетичар који живи сам. Како каже, нема ни пријатеља ни непријатеља, али ипак након скорашње ситуације која му се десила нада се како ће се из нечега лошег изродити једно ново и лепо пријатељство.
Видно емотиван, узбуђен и тужан истовремено, једва да је могао да преприча шта му се догодило.
Наиме, као и уобичајено, овај болесни пензионер ишао је кући након што је обавио куповину.
- Поподне сам изашао из продавнице и стао на аутобуској станици. Осећао сам слабост и у једном тренутку ми је позлило. Устао сам и почео да машем возачима да ми помогну. Прошла су један или два аутомобила, а трећи је стао. Човек у белом ауту са којим ми је само рекао да уђем и да не питам много. Разговарали смо путем где сам му се представио и рекао ко сам, међутим нисам упамтио ко је он - рекао је за Слободну Далмацију кроз сузе.
- Дошао сам кући и измерио шећер. Имао сам хипогликемију и морао сам да легнем. Да није било њега, можда ме данас не би било овде. Дијабетичар сам 40 година и више проводим времена лежећи него шетајући. Једном сам пао у несвест и имао излив крви на мозгу, па кад сам се пробудио једва сам преживио операцију. Само бих се том човеку хтео захвалити и упознати га. Тешко ми је, какав је дан иза мене, али биће боље, преживио сам и горе - рекао је он, те објаснио да се нада да ће Сплићанин који му је помогао његов текст прочитати и јавити му се.
Прочитајте још
Сада се нада да ће га добротвор препознати и контактирати како би му се лично захвалио.
(Слободна Далмација)
БОНУС ВИДЕО:
