S.A. (63) iz Splita je dijabetičar koji živi sam. Kako kaže, nema ni prijatelja ni neprijatelja, ali ipak nakon skorašnje situacije koja mu se desila nada se kako će se iz nečega lošeg izroditi jedno novo i lepo prijateljstvo.
Vidno emotivan, uzbuđen i tužan istovremeno, jedva da je mogao da prepriča šta mu se dogodilo.
Naime, kao i uobičajeno, ovaj bolesni penzioner išao je kući nakon što je obavio kupovinu.
- Popodne sam izašao iz prodavnice i stao na autobuskoj stanici. Osećao sam slabost i u jednom trenutku mi je pozlilo. Ustao sam i počeo da mašem vozačima da mi pomognu. Prošla su jedan ili dva automobila, a treći je stao. Čovek u belom autu sa kojim mi je samo rekao da uđem i da ne pitam mnogo. Razgovarali smo putem gde sam mu se predstavio i rekao ko sam, međutim nisam upamtio ko je on - rekao je za Slobodnu Dalmaciju kroz suze.
- Došao sam kući i izmerio šećer. Imao sam hipoglikemiju i morao sam da legnem. Da nije bilo njega, možda me danas ne bi bilo ovde. Dijabetičar sam 40 godina i više provodim vremena ležeći nego šetajući. Jednom sam pao u nesvest i imao izliv krvi na mozgu, pa kad sam se probudio jedva sam preživio operaciju. Samo bih se tom čoveku hteo zahvaliti i upoznati ga. Teško mi je, kakav je dan iza mene, ali biće bolje, preživio sam i gore - rekao je on, te objasnio da se nada da će Splićanin koji mu je pomogao njegov tekst pročitati i javiti mu se.
Pročitajte još
Sada se nada da će ga dobrotvor prepoznati i kontaktirati kako bi mu se lično zahvalio.
(Slobodna Dalmacija)
BONUS VIDEO:
