Нада Мацура открила је како је одлучила да студира медицину, али и са чиме се сусретала на почетку каријере.
Фото: АТА имагес
- Нема ту инспирације, то је љубав према људима пре свега и према некој, да кажем, природним наукама. Ја сам одрасла у породици у којој се интелект неговао, било је још ту избора, али с обзиром да старији више знају, мој отац ме је упутио и рекао: "Што не пробаш медицину?". Није лако завршити медицину, онда мислите да сте ухватили Бога за браду, међутим, надоградња у смислу специјализације је јако битна - рекла је она, а онда је открила због чега је запоставила свој хоби - сликање:
- Да, тај хоби је нестао са почетком мојих студија, хоби да сликам и стварам неке моје визије. С обзиром да ми време није дозвољавало, морало је да се учи. Ја стално причам, анатомија две године слушања и полагати сваки форамен, неуролошке путеве, централу...Јако, јако пуно - истакла је Нада Мацура на Ред ТВ.
"Копала сам и рукама и ногама да дођем у Београд"
Нада Мацура је кардиолог, а сада је открила да је до усавршавања за ову грану медицине дошло потпуно случајно.
Прочитајте још
- То је случајан избор био, одувек сам волела, али је једна од специјализација која је најтраженија. Ја сам радила у унутрашњости, у Крагујевцу, радила сам у хитној помоћи. Ту сам из неких приватних разлога се задржала у хитној, па сам прешла у Смедеревску Паланку. Копала сам и рукама и ногама да дођем из једног малог места у Београд. Јако сам упорна и мене је то неодустајање довело да дођем до Београда. Тада је било по конкурсу, три особе за хитну помоћ у Београду, а примале су се две особе. Имала сам среће, колегиница је добила Дом здравља, није јој се допадала хитна помоћ и ја сам онда некако улетела. Заменица директора је после шест месеци питала, радила сам дечије болести хитне, за одрасле, питала је: "Ко жели да упише кардиологију?", ја сам дигла руке чисто онако када се завитлавате. 20 нас се пријавило, од којих је двоје или троје завршило и дошло до краја. Нека случајност и жеља су се поклопиле - истакла је Мацура, те је открила како памти своје прве дане у хитној помоћи:
- У Крагујевцу када сам била, то је било у сутерену, пријављивање, ја сам чула одјек штикли и ципела. Када дођете са факултета и имате стаж, нисте ви припремљени. Тачно се сећам мој одлазак и кућа где је била, у Крагујевцу на реци и могу да кажем, радила сам са једним старим техничарем који је носио неке папуче, никакав, неугледан, али пун доброте и знања. Дошли смо по пријави да је позлило некоме, ја пипам пулс и кажем: "Овај човек је жив, није мртав", он ми каже: "Није докторка, мртав је, то је ваш пулс". Поноћ је била и мој први случај као лекара, наишла сам на човека који је преминуо, нажалост...Сада више нема тог адреналина и изазова. Ја имам лиценцу, едукујем се, иако није баш повезано са кардиологијом, али волим да знам шта је у медицини ново - истакла је Нада.
